Идућу годину у Дервенти обиљежиће завршетак изградње парка „9. јануар“, изградња новог објекта Ватрогасног дома, а размишљамо и о озбиљним захватима у комуналној области. Иако је 2020. година изборна, када размишљам о томе, онда ми избори никада нису на првом мјесту.
Рекао је то у интервјуу Дервентском листу начелник општине Милорад Симић сумирајући 2019. годину и представљајући планове за 2020. годину. Разговор са начелником, који је начелу дервентске општине већ деценију и по, био је прилика да се сагледају остварени резултати, да се осврне на оно што је урађено, сагледа шта и колико је планирано, а колико остварено. Такође, нова година је прилика и за ковање нових планова, дефинисање нових циљева и нових стремљења.
– Чврсто вјерујем да као друштво имамо шансу, да смо на добром путу, али морамо да будемо свјесни да су пред нама врло озбиљни изазови. Не смијемо да занемарујемо проблеме са којима се суочавамо као друштво, али и као појединци и не смијемо да одлажемо њихово рјешавање.
Шта је то по чему ће година коју испраћамо бити запамћена, кад је ријеч о Дервенти?
– Нема године која по нечему није посебна, током које нисмо урадили нешто што ће трајно или барем дугорочно остати иза нас. Печат за ову годину, када је ријеч о инвестицијама локалне заједнице, јесте нови објекат дјечијег обданишта „Трол“, који је завршен и који већ дервентска дјеца похађају. Кад је ријеч о ширем плану, онда су то звона на нашем саборном храму. Наравно, било је још важних и озбиљних пројеката, али обданиште је некако највидљивије и користи га значајан број породица.
Када би таксативно набрајали све што је урађено ове године, списак би био вема дуг. Ипак, издвојите, према Вашем мишљењу, најзначајније пројекте.
– Уз ова два, обданиште и звона на цркви, приводе се крају радови на изградњи парка „9. јануар“, који се, као и обданиште и терен са вјештачком подлогом, у највећој мјери финансира средствима Владе Републике Српске. Наравно, и наше учешће је значајно, па смо за парк, уз 350.000 КМ од Владе, ми издвојили 130.000 марака. Изградили смо или реконструисали 23 локална пута, међу којима су и путеви према Појезни и Кострешу, који су, финансијски гледано, били најзахтјевнији. Изградили смо или реконструисали дијелове канализационе мреже, а најзначајнији захвати су рађени у Индустријској зони и Новом насељу. Било је инвестирања и у изградњу улица, тротоара, паркинга и расвјете, али и других мање видљивих пројеката. Не би требали да заборавимо ни опремање Геронтолошког центра, мада су средства за то обезбијеђена из других извора, али је то врло значајна активност.
Један од детаља који изазива доста пажње је реконструкција рукометног игралишта. Докле се стигло са тим пројектом?
– Опредијелили смо се да тај простор уредимо и на неки начин, приведемо намјени. Њиме ће управљати и газдовати Спортски центар, али је замишљено да тај простор и даље буде на располагању свим заинтересованим спортистима, посебно младим, наравно уз поштовање одређених правила. За прву фазу реконструкције издвојили смо 116.000 марака, а догодине слиједи наставак радова.
Радило се и на објекту Стручне и техничке школе, а било је још неких активности у средњим школама.
– На објекту Стручне и техничке школе замијенили смо кров који је био дотрајао, али ништа мање важни нису ни захвати у образовном процесу гдје чинимо напоре како би ученици који изађу из средњих школа били оспособљени за занимање за које се школују. У том смислу подржавамо рад пољопривредог смјера, затим смјер обраде метала, као и оператере на ЦНЦ машинама.
Хоће ли и у сљедећој години бити изградње водовода, канализације, путева и сличних захвата?
– Наравно да ће бити. Свако ко мало озбиљније анализира стање у тој области може да закључи да се сви пројекти лакше и брже реализују тамо гдје су се људи боље организовали. Најгоре пролазе они који чекају да умјесто њих неко други покрене питања чије рјешавање је важно за њих. То се раније видјело на изградњи путева, а сад се види на изградњи водовода.
Говорило се и о водоводу за осињско подручје.
– То је нешто о чему дуго и озбиљно размишљамо. Морамо направити озбиљну студију која подразумијева истраживање могућности извора, као и заинтересованост становника. На бази тих података направићемо озбиљан пројекат, а његова реализација је сасвим извјесна.
Једна од ствари коју увијек потенцирате је привреда. Има ли нешто, у тој области, што би могло да буде овогодишњи биљег?
– Сви смо свједоци да на Бироу за запошљавање у Дервенти има врло мало пријављених особа које активно траже посао, што значи да у Дервенти има посла за све који желе да раде. Заједно свједочимо да су ове године отворени објекти предузећа „Вебо“, затим комплекс објеката „Фрукта трејда“, а „Голди“ је отворио нови продајни објект и тако даље. У Дервенти послују 824 привредна субјекта, од чега је 205 правних лица, 504 предузетника и 115 комерцијалних пољопривредних газдинстава. У њима је, према посљедњим подацима, запослено 6.686 радника.
Има ли најава нових инвестиција?
– Има. Потпуно је извјесно да ће „Дигитал електроник“ и „Мрежа Нетворк“, који дио производње из Румуније сели у Дервенту, градити нове капацитете. Жељезничка улица постаје све занимљивија, па је „Робот“ већ почео са изградњом објекта, а најављено је отварање још неколико градилишта. Треба напоменути да је станоградња једна од изразито развијених области, те да сви који граде станове, релативно лако проналазе купце. То има више позитивних ефеката, а најважнији је запошљавање грађевинске оперативе.
Пројектовани буџет општине Дервента у сљедећој години је скоро 19 милиона марака. Шта је то што ће обиљежити нову буџетску годину?
– Тачније, буџет износи 18.877.500 марака и то је највећи износ који смо распоређивали. Треба рећи да један значајан дио буџета, скоро четири милиона марака, отпада на трошкове Дома здравља, гдје ће општина бити „проточни бојлер“, с обзиром да средства за рад ове установе обезбјеђује Фонд здравственог осигурања РС. Скоро два милиона марака резервисали смо за капиталне пројекте, подмирене су све потребе установа и предузећа, обезбјеђена су средства за нормално функционисање свих сегмената друштва, као и удружења грађана у свим областима.
Већ годинама буџет општине Дервента је стабилан, уравнотежен, а једно од његових обиљежја је издвајање за капиталне инвестиције. Хоће ли тако бити и у 2020. години?
– Мислим да је врло важно то да, у финансијском смислу, имамо стабилност и извјесност. Наравно, важни су и други аспекти, али ако се догоди да имате финансијске проблеме, да некоме морате да ускратите средства за функционисање, онда се проблеми вежу један за други и стање је тешко контролисати. Сасвим је нормално да све своје обавезе редовно сервисирамо и да управљамо финансијама, а не да доносимо изнуђене одлуке.
Главна служба за ревизију јавног сектора редовно контролише пословање општине Дервента, извјештаји су позитивни, а дато је и дупло позитивно мишљење што ниједној општини у БиХ није успјело. Колика Вам је то сатисфакција за даљи рад?
– Сматрам да пословање оних који располажу народним новцем треба да буде јавно и изложено сваком облику контроле, па тако и званичних установа, као што је ревизија. Општина Дервента већ два пута је добила позитивно мишљење, што ниједној општини у БиХ није пошло за руком. Уз позитиван налаз о финансијком пословању, позитивно је оцијењен и учинак, што значи да су наши поступци дефинисани одговарајућим правилницима, одлукама и другим актима, те да се ми тих докумената придржавамо.
Након признања „Капетан Миша Анстасијевић“, које Вам је додијељено у Новом Саду, у Скопљу Вам је уручено признање „Најбоља локална заједница за креирање доброг амбијента за развој предузетништва у Средњој и Југоисточној Европи“. Шта за Вас представљају ове награде?
– То су докази да су наш рад и залагање препознати и изван граница Републике Српске и БиХ. Награде и признања, наравно, пријају, а посебно прија оно што чујете о себи и својој средини приликом уручивања тих награда. То мене и моје сараднике учвршћује у опредјељењу да радимо на добар начин.
Ипак, има и оних који ниподаштавају те награде и признања?
– Људи имају право на различито мишљење, јер ми живимо у демократском систему. Оно што није добро у тим ситуацијама су увреде, лажи, подметања и слично. Свјестан сам да има оних који све желе да изложе руглу, којима ништа не ваља, који сваку прилику или контакт користе да трују амбијент, али то су параноици на које не треба обраћати пажњу. Они имају своју муку и жао ми их је, али грађани већ дуги низ година шаљу јасне поруке. И мени и њима.
Какву поруку очекујете сљедећег октобра?
– Савјест ми је мирна и то је најважније. Знам да смо чинили све, па чак и више него што је у нашој моћи, да људима олакшамо и уљепшамо живот. Убијеђен сам да ће грађани знати да цијене све што смо урадили за ових деценију и по, и да ће својим гласовима омогућити континуитет и лишти нас непознаница и неизвјесности. Ја сам своју кандидатуру за начелника општине, на неки начин, већ објавио, али СНСД је озбиљна странка, која има своје органе, ту су и коалициони партнери и многи други на чију подршку треба рачунати, тако да ће дефинитивне одлуке у том смислу бити донесене на вријеме.
У Скупштини општине, и поред повремено оштрих дискусија, имате поузданог партнера?
– Скупштина је мјесто гдје треба да се говори, предлажу нове идеје, дефинишу нови планови, али није мјесто гдје могу да се причају бесконачне приче, обично с циљем хватања каквог политичког ћара. У посљедње вријеме све чешће се чују популистички приједлози, које је тешко или чак немогуће реализовати, а понекад су и бесмислени. На срећу, они који се служе таквим методама су у мањини, па слободно могу да кажем да Скупштина ради на једном завидно високом нивоу.
Шта би, осим избора, могло да обиљежи сљедећу годину?
– Кад размишљам о томе, онда ми избори никада нису на првом мјесту. Мислим да би сљедећу годину могао да обиљежи завршетак изградње парка, градња новог објекта Ватрогасног дома, а размишљамо и о озбиљним захватима у комуналној области.
У многима ситуацијама сте користили прилику да истакнете своје, али и опредјељење својих сарадника, да се пуна пажња посвети младима.
– Да, и нисмо у том смислу ништа мијењали, него смо трагали за рјешењима која би отјеловила то наше опредјељење. Одлучили смо се за неколико пројеката који су усмјерени ка дјеци и младим људима. Управо је обданиште један од тих пројеката, а ту су још и игралиште са умјетном подлогом, реконструкција рукометног игралишта, затим неколико пројеката у средњим школама, као и изградња игралишта у Трстенцима и Великој Сочаници. Свему томе треба додати и то да и даље подржавамо породице са троје и више дјеце, стипендирамо све редовне студенте на државним универзитетима, подржавамо рад спортских клубова и тако даље. Буџетом за сљедећу годину дефинисали смо нову ставку, а то је подршка породици од 160.000 марака и ускоро ће бити дефинисан начин и правила за коришћење тих средстава.
Има ли ово друштво шансу да опстане и преживи изазове који су пред нама?
– Чврсто вјерујем да имамо шансу, да смо на добром путу, али морамо да будемо свјесни да су пред нама врло озбиљни изазови. Не смијемо да занемарујемо проблеме са којима се суочавамо као друштво, али и као појединци и не смијемо да одлажемо њихово рјешавање. Има оних који су спремни да стање у коме се налазимо додатно драматизују и то чине због неких својих ситних, личних интереса. Тешко могу да прихватим чињеницу да, на примјер, цијела породица или већина ради у јавном сектору и на сва уста говори да је јавни сектор у хаосу, да је ту много лоповлука и криминала и слично, не схватајући да управо говоре о себи. Има још лоших примјера, попут оних који закидају буџет на сваком кораку, а пуна су им уста малих пензија, малих плата у јавном сектору и тако даље. Такве треба заобићи.
То су, ипак, тешке теме, а иду нам празници.
– Да, али и тешке теме су живот. Празници, посебно велики вјерски, попут јучерашњег и предстојећег празника рођења Исуса Христа, су прилика да се смиримо, да се посветимо породици, пријатељима, добрим и племенитим стварима. Свима желим да у миру, љубави и са најдражим прославе све празнике, да Нову годину дочекамо весели и здрави, да за Божић будемо са породицом, а да Дан Републике Српске прославимо на достојанствен начин.
Срећна Нова година и Божић! Христос се роди! Срећан Дан Републике!
Много ствари за понос
Недавно сте ушли у 16. годину на челу општине Дервента. Има ли нешто што би сте издвојили као посебно за све ове године?
– Тешко је на такво питање одговорити кратко и једноставно. Има доста ствари на које сам поносан, има доста реализованих пројеката који су добили високе оцјене од свих, има много позитивних промјена на лицу Дервенте, много успостављених контаката. Можда би релаксирање националних и политичких односа, као и развој привреде могли да се дефинишу као домети који ће оставити најснажнији утисак, али и чињеница да смо Дервенту заштитили од поплава.
Коалиција
Свих ових година на политичкој сцени у Дервенти дјелује коалиција СНСД-ДНС-СП која је на сцени и на нивоу Републике Српске и која је била окосница за формирање локалних институција. Хоће ли сарадња са овим партијама, али и другим које у овом тренутку подржавају Ваше приједлоге, бити настављена?
– Уз ове три странке у посљедњем мандату су и Уједињена Српска, НДП и ХДЗ и не видим ни један рационалан разлог због којег би сарадња била прекинута. Вјерујем да су сви ови политички фактори, али и грађани, свјесни да су остварени резултати и њихов успјех.