Књига о историјској вриједности и наслијеђу које чува локалитет Ћелар, некадашње гробље и црквиште, промовисана је вечерас у Народној библиотеци „Бранко Радичевић“.
Ћелар, односно српско православно гробље и црквиште, које се налази у дервентском насељу Костур, датира из друге половине 18. вијека. Послије добијања дозволе за градњу православне цркве у Српској вароши, претпоставља се да је стигла и дозвола за подизање новог гробља, те се ово на Ћелару више није користило.
Како је објаснио један од аутора дјела, Дамир Кљајић, током истраживања пронађен је и основ цркве, на чије постојање упућује и сам назив локалитета.
– Истраживање археолошког локалитета Ћелар започело је још 2011. године, када сам се први пут заинтересовао и дошао на локалитет. Тада се већ родила идеја да се локалитет детаљно истражи и да све то објединим у књигу. До 2021. године сам сакупљао литературу још развијајући идеју да се све укоричи, а тада су се укључили и отац Жељко Божић и Славен Кузмановић, који је организовао акције чишћења и уређења самог локалитета – објаснио је Кљајић додавши да је сам локалитет истражен већ крајем 19. вијека, те да су пронађене забиљешке првих истраживача, као и фотографије археолога из Музеја у Дервенти настале 1978. и 1979. године.
Поновна истраживања су уједно и најновија, рађена 2021. године.
– Археолог Александар Јашаревић вршио је истраживања током пет дана и тада је чишћен локалитет, скинут површински слој земље и прављена је сонда. Све ове акције за циљ имају заштиту локалитета у коју је потребно да се укључе све дервентске установе као и Републички завод за заштиту споменика, као и да се реконструишу и санирају оштећени дијелови – рекао је Кљајић.
Један од аутора књиге, yз Кљајића и Славена Кузмановића, протонамјесник Жељко Божић, истакао је да су на локалитету пронашли шест споменика са натписима.
– Посветили смо једно извјесно вријеме истраживању старих натписа на споменицима на гробљима у нашој околини. На два, од шест споменика, постоје са изузетно тешким натписима које смо успјели да дешифрујемо. Гробља су наше највеће светиње о којима се треба водити рачуна и једноставно треба сачувати то наше историјско наслијеђе, и кроз уређивање, због натписа, а посебно због људи који тамо почивају – казао је Божић.
Ангажман археолога из Добоја Александра Јашаревића обезбиједила је Народна библиотека „Бранко Радичевић“, чији запослени су се такође ангажовали и око уређења локалитета, а подршку овом пројекту пружила је и Туристичка организација Дервенте и Истраживачки центар „Искон“ који су и организатори промоције књиге.
