Препознатљив звук шаргије и виолине позвао је вечерас бројне суграђане и чланове фолклорних друштава у традиционално коло на платоу испред Старе цркве у Српској вароши током Народног збора који је означио почетак 173. дервентског Вашара.
Игри и весељу, коју су отворили полазници фолклорне секције Основне школе „19. април“, чланови СКУД-а „Дервента“ и чланови фолклорног друштва „Ђурђевак“, претходило је богослужење у цркви.
– Велика Госпојина и Вашар су симболи по којима је Дервента препознатљива. Обиљежавању Дана града придружују се бројне организације, установе и удружења, који тиме промовишу град и чувају културно наслијеђе. Вашар се налази на Листи нематеријалног наслијеђа РС, а надамо се да ће ова наша културно – привредна и духовна манифестација идентификовати и на УНЕСКО-вој листи – рекао је замјеник градоначелника Синиша Јефтић.
Народним збором, на зачетке окупљања 1851. године из којих је проистакао дервентски Вашар, желе да подсјете Народна библиотека „Бранко Радичевић“ и Црквена општина Дервента.
– Већ трећу годину заредом организујемо Народни збор и то на платоу код Старе цркве, а почели смо у знак подсјећања на то када су православци добили дозвоу да изграде своју цркву, а што су прославили збором. Одатле наша жеља да на исти такав начин почнемо обиљежавати почетак Вашара – објаснила је директорица библиотеке Мирјана Плиснић додавши да је циљ да се што више суграђана окупи у народним ношњама.
– Драго нам је да се што више људи одазове, доста људи још увијек чува народне ношње и воле да их обуку и на тај начин чувају тај дио наше културне баштине и традиције – додала је Плиснићева, а свештеник Љубиша Новић истакао је да је освештање темеља прве дервентске светиње, Старе цркве која је грађена од 1851. до 1855. године, био повод за окупљање и весеље народа.
– Као и свако окупљање нашег народа, православног, то је бивало на одређени хришћански празник, а код нас је то Успење Пресвете Богородице што је и крсна слава нашег Саборног храма. Данас имамо ту част да можемо да се сјетимо ношње, шаргије и виолине које су свирале прије 173 године – казао је Новић.
Да је Вашар временска одредница за све Дервенћане истакао је седамдесетогодишњи Миро Поповић из Доње Лупљанице.
– Колико је Вашар укоријењен у Дервенту, довољно говоро да вријеме мјеримо од Вашара до Вашара. Права вриједност је да се вратимо овдје одакле је настао Вашар – казао је Поповић, а како је одлазак на Вашар изгледао раније присјетио се Милован Марјановић из Велике Сочанице.
– На први Вашар сам ишао на коњским колима јер је моје село удаљено 15 – 20 километара од Дервенте, а много сам се радовао, да видим много народа и садржаја. С обзиром да сам био сиротињско дијете нисам могао да се провозам на рингишпилу, па сам тако уживао и посматрајући – казао је Марјановић.
Једна од суграђанки Споменка Шкорић казала је да је дјеци која су живјела у граду Вашар био посебна радост због доласка рођака.
– Ми смо живјели у граду, тако да смо ишчекивали долазак рођака са села, одлазак на Вашар, куповину лубенице. Најдраже анегдоте су ми везане за смијех који су изазивале баке које би се провозале на тепсијама и ланчарама – испричала је Шкорићева.
Овој манифестацији која је подсјетник на почетке дервентског Вашара 1851. године присуствовао је и шеф клуба СНСД у Народној скупштини РС Игор Жунић, одборници Скупштине града, представници јавног живота Дервенте и бројни суградјани.
Дервентска улица
Директорица библиотеке Мирјана Плиснић казала је да ће од сутра бити изложене рукотворине дервентских произвођача на штандовима „Дервентске улице“.
– Сви дервентски излагачи имаће прилику да изложе и продају своје рукотворине и производе, као и прошле године у „Дервентској улици“ код Старог моста – казала је Плиснићева.
