Санирање отворених рана, посљедица саобраћајних, али и свих других незгода, те интервенције код свих генерација становништва терет је који на својим плећима носе љекари и медицински техничари у Служби хитне помоћи дервентског Дома здравља, обављајући један од најделикатнијих и најодговорнијих послова.
Њихов радни дан не може се поредити са радним задацима већине других професија, а „хладна глава“ и правовремене реакције у њиховом послу вриједни су живота. Сваки одлазак на посао носи нову неизвијесност, али и осјећај испуњености послије квалитетно одрађеног дежурства.
Неке интервенције се не заборављају никада, попут оних којим је спасен дјечији живот, док су све друге, нове лекције. Посебан изазов је рад у вријеме пандемије корона вируса, а непознанице са којима се суочавао читав свијет, биле су свакодневица и дервентских љекара.
Руководилац Службе хитне помоћи и специјалиста ургентне медицине др Давор Ђурић памти дане када су читаве породице имале Ковид-19, а дневно су у овој служби примали око 70 пацијената.
– Дужност љекара у служби хитне помоћи је да, поред прегледа пацијента, обави још низ послова, који захтијевају вријеме, а дешавало се да у чекаоници на свој преглед чека по двадесетак пацијената. Ово је посао који захтијева концентрацију и посвећеност и заиста је тешко, посебно у вријеме пандемије, то постићи радећи без слободног дана, без одмора и без паузе – истакао је др Ђурић додајући да је задовољан радом својих колега који су за непуне двије године доста тога изнијели на својим леђима.
Др Ђурић, у каријери дугој деценију и по, памти мноштво тешких ситуација, али и небројено много ситуација због којих је поносан на себе што је изабрао да буде љекар.
– У тренутку када је ситуација озбиљна, љекар мора бити свјестан да од његове реакције зависи много тога. Памтим добро случај када је човјек, случајно, моторном тестером себи пререзао надлактицу. Крви је било на све стране. Повреда је била страшна, повријеђено је меко ткиво, коштано ткиво, али и крвни судови што доводи до стања шока и што може имати фаталан исход. У року од два до три минута, завили смо рану, имобилисали руку због коштаних фрагмената, отворили венски пут и пацијенту укључили инфузију. Упутили смо га у добојску болницу и захваљујући брзој реакцији, пацијенту је спасена рука – сјећа се др Ђурић истичући и случај када је послушао своју интуицију.
– Наиме, на преглед у Службу хитне помоћи дошао је младић са тешком и необичном главобољом. Иако ништа није упућивало на неки већи проблем, интуиција ми није дала мира и наговорио сам га да обави даље претраге у болници у Добоју гдје је утврђено да је усљед можданог удара дошло до крварења испод можданих омотача, те је упућен на хитну операцију и спасен му је живот – испричао је он казавши да су управо те, прве реакције и први кораци који се предузимају у хитној помоћи, веома важни и у многоме утичу на даљи исход.
Грешке, с друге стране, најскупље се плаћају.
– Дешавају се грешке, и ми смо људи, наравно да се деси да погријешимо, с тим да су наше грешке много скупље – нагласио је др Ђурић те казао да пацијенти својим понашањем врло често доведу до проблема.
– Имали смо ситуацију када је породиља дошла по упутницу за породилиште, а човјек који је био у чекаоници направио је проблем и није дозвољавао да било ко прије њега буде примљен и наравно да такве ситуације утичу на концентрацију, али ни то не би смјело бити оправдање и ми љекари морамо знати издигнути се изнад таквих дешавања и урадити посао потпуно свјесно – казао је др Ђурић.
Да и послије 16 година рада у Служби хитне помоћи постоје ситуације које остављају горак укус у устима додаје одговорни техничар у овој служби Жељко Марковић.
– Најдуже се памте несреће гдје су настрадала дјеца. На то се никада не навикнеш и у таквим ситуацијама човјек не може остати хладан – казао је Марковић истичући да су недавно имали заиста тешку интервенцију када је човјеку кардан од трактора откинуо мишиће на нози.
– Много је крви било на све стране и тешко је санирати повреду док је пацијент у боловима и у стању шока – рекао је Марковић.
За ефикасан рад Службе хитне помоћи од изузетне важности је и адекватна опрема, а посебно санитетска возила. Управо је подршка у том погледу стигла од Владе РС, која је дервентском Дому здравља обезбиједила комплетно опремљено ново санитетско возило, а лани је из буџета града за набавку једног возила обезбијеђено 60.000 КМ, што је била пракса и ранијих година.
Неозбиљност
Иако је Служба хитне помоћи на располагању становницима 24 часа, многи и даље не схватају озбиљно доступност ове службе, те се дешавају злоупотребе.
– Има пацијената који нашу службу узимају „здраво за готово“, па смо имали случајева да послије изласка на терен пацијента затекнемо у стању које ни близу не захтијева хитну медицинску помоћ – кажу у овој служби.
