Колико год да је ситуација у којој се човјек обре лоша, не треба се предати. Дозвољено је пасти и поклекнути, али не и посустати. Све препреке могу да буду превазиђене, само треба донијети одлуку да корачаш даље.
Ријечи су то, али и животни мото, Миленка Божића матуранта и „вуковца“ средње медицинске школе, смјер физиотерапеутски техничар у Центру за дјецу и омладину са сметњама у развоју „Будућност“.
Одлуку да се пресели из родног Шамца и средњу школу похађа у Дервенти, донио је храбро игноришући страх од самосталности.
– За Центар „Будућност“ чуо сам тек крајем основне школе када сам одлучио да ћу да упишем средњу медицинску школу, чему сам одувијек тежио. Прилагођени програм који нуди ова установа ми је био изузетно важан, с обзиром да сам лице са инвалидитетом, а сам тај програм је био донекле окидач за селидбу која је за мене представљала прави изазов, посебно јер у Дервенти нисам био никада раније. Ипак, све се то некако поклопило, људи које сам упознао постали су ми веома драги. Наставници и сви радници имају веома лијеп приступ свима нама – рекао је Божић додајући да ће га за Дервенту увијек везати само лијепе успомене.
– Ту сам провео четири предивне године свог живота које сам посветио школовању, хобијима и стицању пријатеља – рекао је Божић додавши да је вријеме са другарима испуњавао звуцима клавијатуре и хармонике.
Овај млади Шамчанин школовање ће наставити на Медицинском факултету у Новом Саду.
– Посебно бих желио да се захвалим руководству центра „Будућност“, а највише професору Саши Божичковићу који нам је несебично пружио своје вријеме и помогао у вези са припремом за упис на факултет – казао је Божић.
Хобији
Овај свестрани младић ни у једној области живота не види препреку коју не може превазићи, а посебну љубав гаји према музици.
– Свирам клавијатуре и хармонику десетак година. Музика је нешто што ме испуњава и што веома волим, лијепо се осјећам када музика коју свирам утиче позитивно на мене и на друге људе – казао је Божић објаснивши да је још један његов хоби продубио нит између њега и музике.
– Члан сам КУД-а „Посавина“ из Црквине код Шамца од оснивања и тамо само почасни члан, на чему сам им јако захвалан. Кроз фолклор, највише сам „нагињао“ ка традиционалној музици и тако ојачао љубав према музици – објаснио је талентовани матурант.