Полагањем вијенаца на споменик погинулим борцима Народноослободилачког рата, те служењем парастоса и полагањем цвијећа на споменик цивилним жртвама фашистичког терора, у Календеровцима данас је обиљежен 27. јул, Дан устанка народа БиХ.
Пошту страдалим одао је начелник општине Милорад Симић, представници СУБНОР-а, Удружења „Јосип Броз Тито“, те чланови породица страдалих и представници Општинског одбора СНСД-а.
Симић је истакао важност његовања успомене на страдале, али и очувања спомен-обиљежја борцима и жртвама.
– Дан устанка народа БиХ, 27. јул, синоним је великог страдања. Знамења и споменике који чувају сјећање на НОР треба да чувамо и његујемо. Прије неколико година обновили смо споменик у Појезни, те у Календеровцима споменик борцима НОР-а и споменик жртвама фашистичког терора у непосредној близини, те споменике у Агићима, Босанским Лужанима и Дубочцу – рекао је Симић додавши да не смијемо да заборавимо све жртве које су пале за слободу народа на овим просторима.
– Драго ми је што је данашњи помен одржан на споменику на коме стоји петокрака, а и да су споменути сви невино страдали и из Рапћана и Осојаца, јер су све те жртве били дјеца, старци, нејач. Ако то заборавимо, онда нешто не радимо добро – казао је Симић.
Предсједник Општинске организације СУБНОР-а Борислав Прерадовић објаснио је како је почео устанак 27. јуча.
– Дејство првих јединица било је 4. јула у Појезни када су припремани терени и борци заједно са прњаворским јединицама, да би 27. јула кренуо устанак. Тај рат је покосио огроман број жртава и колико год дајемо значај овим борцима који су дали животе борећи се за ову државу, такође значај посвећујемо и споменику који је подигнут за страдале жртве усташког терора у Осојцима и Рапћанима – рекао је Прерадовић.
Потомак страдалих у НОР-у Радован Пазуревић истакао је значај обиљежавања датума у којима је војевана слобода.
– Као дијете, неко ко је сваки дан слушао приче што од родитеља, њихових пријатеља, увијек су те приче биле препуне јако тешких тренутака, преживљавања, од тога како су људи успијевали да збрину своје породице, како су успијевали да преживе по неколико дана без хране и воде. Због свега тога ми немамо право да овај датум не обиљежавамо на овакав начин, већ управо имамо обавезу да то чинимо – рекао је Пазуревић додавши да се будућим нараштајима мора истицати да будућности нема ако се изгуби сјећање на прошлост.
