Друштво

Овчари са Мањаче радo се враћају плодној равници

Плодне дервентске ливаде од новембра до априла извор су хране за многобројно стадо оваца које овчари са обронака Мањаче доводе у наше крајеве на испашу, а гостопримство Дервенћана и берићетне равнице разлог су што се граду на Укрини увијек изнова враћају.

Илија Божић и Горан Стевановић своје стадо редовно доведе у дервентски крај у којем сваке године бораве у просјеку шест мјесеци.

– Читав живот бавимо се чувањем оваца. Још од малих ногу овце на испашу водимо у друге крајеве. У Дервенту долазимо у јесен и боравимо до краја априла. За то вријеме стадо наводимо у Доњи Детлак, Календеровце, Рапћане, Агиће, Куљеновце и Бишњу, а крајем априла се враћамо ка Мањачи, гдје опет не идемо кући, него се задржавамо на пашњацима у том поднебљу – објаснио је Божић који се чувањем оваца бави око двије деценије.

– Код нас је у овом периоду јака зима праћена великим снијегом, а овдје је доста топлије за боравак и све рјеђе има снијега па погодује овцама – рекао је Божић који стадо од више од хиљаду грла чува са рођаком Гораном и комшијом Марком.

Горан Стевановић стадо чува већ око 40 година, а кроз шалу истиче да је овај „дивљи“ живот овчара гори од затвора.

– Живот овчара је јако тежак, „дивљи“, али на све се човјек навикне. Напољу спаваш и једеш, живиш под ведрим небом, а у зимском периоду, ни хладноћу више не осјетиш. Помаже нам држава кроз подстицаје, али највише нам помажу мјештани, Дервенћани, који нас често угосте и кад год им се обратимо за помоћ, увијек нам изађу у сусрет – истакао је Стевановић, док је најмлађи међу њима, осамнаестогодишњи Марко Тривковић објаснио да је за њега овај начин живота јако занимљив.

– Мени је ово прва година да чувам стадо, а пошао сам са комшијама да им помогнем, јер је ипак ријеч о великом броју оваца. Иако је ово тежак начин живота, мени је занимљив, као и приче и досадашња искуства Илије и Горана – рекао је Тривковић.

Корона и шакали

Осим корона вируса који се, како кажу овчари, и њима донио проблеме и смањио продају оваца, ове зиме муку муче да стада одбране од шакала.

– Раније у Дервенти није било шакала и знали смо да је то сигуран крај за стада. Међутим, ове године су нам „ојадили“ стадо за око 50 јагњади – казао је Стевановић.

Вуна

Чувари оваца присјетили су се да је, упркос тешком животу, посао овчара раније био веома уносан посао, док то сада није случај.

– Раније је могло јако лијепо да се живи од овог посла, нарочито када смо ишли у Хрватску и Словенију гдје смо такође продавали млијеко, кајмак и месо, а у посљедњих неколико мјесеци нема откупа ни оваца, ни јагњади. Што се тиче вуне, потражња је већ дуже вријеме стала – објаснили су овчари.

Related posts

Повећана старосна граница за одлазак у пензију

admin

Обиљежено 40 дана од смрти Савка Пећића

admin

1. мај симбол борбе за радничка права

admin

Ova web stranica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavljamo da se slažete s ovim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitaj još