Жетва пшенице и ниских стрних жита на прољопривредним површинама широм Дервенте је у завршној је фази, а приноси ове године износе око пет и по тона по хектару, што је солидна количина, али ипак мања од очекиване.
Иако истичу да је година била добра и да су временски услови били погодни за узгој стрних жита, приноси нису оправдали велика очекивања за разлику од квалитета зрна који је одличан због чега очекују да пшеницу продају по доброј цијени.
Са парцела у свом Дријену пшеницу је раније скинуо Илија Јутрић, који под закупом обрађује и површине у Горњем Детлаку, односно у Малици. На 205 дунума закупљеног земљишта засијане су јесење и прољећне културе и то четири хектара пшенице и хектар и по зоби, али и дјетелина, кукуруз и друге културе.
– Мислим да је ове године род пшенице солидан и ми имамо око 500 килограма по дунуму. То је добро с обзиром на то да смо пшеницу засијали касно. Одржали смо чистоћу и имамо квалитетно зрно, а принос у таквој ситуацији може бити и нешто мањи. Предвиђања су била да ће принос бити минималан, али ово је одличан род за ову годину. Вријеме је било солидно од сјетве па до жетве, било је нешто мало града, али није било неке веће штете – рекао је Јутрић додајући да сију и соју коју ове године имају на површини од шест и по хектара, а први пут засадили су и сунцокрет на мањој површини.
Пшеницу и остале житарице користе за припрему хране за исхрану крава и сами прерађују храну за сопствену фарму, а како каже, мали дио преостане за трампу.
– Углавном сву пшеницу потрошимо за производњу хране за говеда која узгајамо, а нешто мало искористимо и за замјену за гнојиво. Ове године сјетва је била скупља, али држали смо се својих количина које иначе сијемо, а и када је прихрана у питању, а више пажње поклонили смо чистоћи и заштити од корова – нагласио је овај домаћин из Дријена.
Највеће површине под пшеницом на подручју града има предузеће „Пољопривредник“ у којем укупно на подручју Посавине, те Гламоча и Грахова сију око 2.000 хектара. Нешто више од половине је у Дервенти, Оџаку, Модричи и околним градовима. Директор „Пољопривредника“ Златко Микеревић каже да је жетва при крају и да су их кише прекинуле дан прије завршетка.
– Најприје смо завршили жетву уљане репице и приноси нису врхунски, али су солидни. Очекивали смо три тоне уљане репице по хектару, а имали смо 2,6 тона. Када је у питању пшеница, очекивали смо врхунске резултате, јер је изгледала заиста одлично. Мислили смо да ћемо имати око седам тона приноса по хектару, а имали смо 5,6 тона и то је далеко испод очекиваног, али је квалитет бољи него што смо очекивали – рекао је Микеревић.
У сестринској фирми „Еко-босанска Посавина“ под пшеницом су имали око 600 хектара земљишта, а принос је такође око 5,5 тона по хектару.
– Очекивали смо много већи принос, али суша у марту, када је пало само 8,5 литара кише, допринијела је да резултат на крају буде овакав. Такође, у мају смо имали ниске температуре и мраз, а пшеница је тада била у фази цвјетања, тако да је и то смањило број зрна и неповољно утицало на принос – рекао је агроном Жељко Грумић додајући такође да је квалитет зрна добар.
Цијена
Иако је квалитет пшенице одличан, ратари истичу да очекају и добру цијену. Ипак, додају да дешавања на тржишту буде неизвијесност.
– Нешто чудно се дешава са откупом пшенице и још увијек немамо откупну цијену пшенице у БиХ. Тек прије неколико дана појединци су изашли са откупном цијеном у Србији и Хрватској, у којима жетва буде завршена много раније него код нас. Наводно то има везе са огромним залихама пшенице које Украјина има, а Европска унија је све своје капацитете усмјерила ка том тржишту и сада код нас нема тражње, а када нема тражње тешко је одредити цијену – рекао је Златко Микеревић додајући је „Пољопривредник“ први у БиХ који је одредио откупну цијену и она износи 0,61 КМ за килограм.
Да чекају цијену са пшеницом у силосима кажу и у „Еко-босанској Посавини“, али и појединци који се баве узгојем пшенице за продају.
