Од тренинга у малој и хладној сали са свега неколико рукометних лопти и кредом исцртаних линија у родној Дервенти до наступа за клубове у Аустрији, Турској, Израелу и Финској, дервентски рукометаш Саша Пуљизовић стасао је у спортисту који је узор и један од најбољих амбасадора свог града.
Пуљизовић, који данас носи дрес финског клуба „Рихимаки кокс“, у разговору за Дервентски лист присјетио се својих почетака, али и пута који је прешао у својој рукометној каријери. Његов први сусрет са рукометом био је на наговор тадашњег наставника физичког васпитања и великог заљубљеника у рукомет Бранислав Ливазовић.
– Тренер Ливазовић је окупио неколико дјечака и дјевојчица из ОШ „19. април“ гдје је био наставник физичког васпитања и покренуо рукометну секцију. Тренинзи одбојкашког клуба, у којем је у то вријеме моја мајка била тренер, такође су се одржавали у ОШ „19. април“ а ја сам као осмогодишњи дјечак ишао са мајком на тренинге које је она водила и вријеме проводио играјући се поред терена. Једном приликом, тренер Ливазовић ме видио и пришао мојој мајци уз наговор да ме доведе на сљедећи рукометни тренинг. Све је почело као игра и тада је преовладавала жеља за побједом, напредовањем и доказивањем, а претворило се у вјечну љубав и страст према овом спорту који ми је донио и доноси толико среће и пријатељстава – казао је Пуљизовић додајући да су озбиљнији почеци били изузетно тешки.
– Мало ко је у том послијератном периоду вјеровао да се из таквог окружења кроз спорт може успјети, осим тренера Ливазовића који нам је био много посвећен и у јако лошим условима се трудио да нам покаже љепоту овог спорта. Он нам је кредом исцртавао линије у малој и хладној сали гдје смо тренирали са свега неколико лопти. Наравно, моји родитељи су ме безусловно подржавали и вјеровали у мене од самог почетка. Од њих сам и наслиједио радну навику која је уз таленат била пресудна – додаје Пуљизовић.
Прекретница на његовом путу до статуса професионалног рукометаша десила се 2006. године када је почео да игра у Каћу у клубу „Југовић“, који је познат по томе што је изњедрио врхунске асове рукомета.
– Тамо сам имао прилику да учим од тренера Владана Јордовића уз чију помоћ сам ниво своје игре подигао на виши ниво. Касније сам кроз каријеру имао доста тренера и сваком од њих сам веома захвалан као и саиграчима јер су сви у већој или мањој мјери утицали на мој рукометни развој – рекао је Пуљизовић који иза себе већ има завидно спортско искуство.
Играо је у дресовима разних клубова, између осталих и за Рукометни клуб „Дервнета“, а интернационалну каријеру су обиљежиле игре у аустријском клубу „Тирол“, турском „Кајзерију“, те „Бнеи Херцелију“ из Израела, а тренутно игра у дресу финског клуба „Рихимаки кокс“.
– Често кажем да живим своје снове, јер сам након наступа на 20 утакмица у европској лиги шампиона, такмичећи се са најбољим играчима на свијету заслужио позив селектора рукометне репрезентације БиХ што и јесте мој сан. Увијек ћу поносно да представљам своју породицу, пријатеље и свој град. Моји највећи успјеси су освајање Финске лиге, Балтичке лиге и финског Купа прошле године, а међу успјехе би додао и пријатељства која сам стекао кроз каријеру – рекао је наш саговорник истакавши и да би вјероватно и ове године понијели неку од титула да се није десила пандемија корона вируса у којој ни спорт није поштеђен.
– Још увијек нису донесене одлуке о прекиду лига у свим државама. С обзиром на стање у Финској, земљи у којој тренутно живим, гдје је број заражених око 2.000, а аеродроми и границе су затворени, остао сам овдје док се стање не стабилизује. Лига је прекинута, као и регионална такмичења, те су забрањена окупљања тако смо и ми престали са тренинзима, али тренирамо индивидуално – рекао је Пуљизовић.
Планови
Након двије године у финском прваку и наступима у Лиги шампиона, те репрезентацији БиХ, Саша Пуљизовић сматра да је вријеме за неки нови корак. Од прошле године је, као и велики број колега из репрезентације, одлучио је и да студије настави у сфери спорта, с обзиром да је то његово животно опредјељење.