Првак Републике Српске од 2008. до 2015. године, те првак БиХ од 2009. до 2015. године са такмичарског трона своју каријеру у теквондоу Дервенћанка Маја Станојевић је преусмјерила у воде интернационалног суђења.
Она је прва жена у БиХ која носи звање интернационалног судије у теквондоу, те је једини интернационални судија у Републици Српској, а своју каријеру је концем фебруара украсила новим успјехом када је изабрана за једног од десет најбољих судија на Г1 турниру „Хелсингборг Опен“ одржаном у Шведској.
Већ пуних 15 година Теквондо клуб „Дервента“ је њен други дом, а у судијским водама опробала се на приједлог тренера Горана Теофиловића и то истовремено са врхунцем своје такмичарске каријере када је поносно окићена титулом првака Републике Српске, те годину касније и првака БиХ.
– Један од чланова нашег клуба је ишао на судијски семинар 2007. године, па је мој тренер понудио и мени да покушам знајући да испуњавам критеријуме. Када сам положила мислила са да ће моја лиценца више да купи прашину него да користи. Турнире сам судила повремено, када није било такмичарки у мојој категорији или када је неком турниру фалило судија. Тренер ми је 2015. године поново изнио идеју да одем на семинар и покушам стећи лиценцу за интернационалног судију. Ја сам те године већ постала првак БиХ, а знала сам да ће доћи тај тренутак мог повлачења из активног такмичења, па сам одлучила да то буде тада ако положим успјешно – рекла је Станојевићева додавши да семинар није лаган, као ни сама улога судије.
– Семинар за интернационалне судије поготово за оне који покушавају да стекну лиценцу по први пут, није уопште лаган. Након што неколико дана слушамо предавања на енглеском језику готово цјелодневно имали смо физичке провјере, затим разговор са предсједником Свјетске судијске организације лично, и то на енглеском језику, а на крају су писмени и практични тестови. Три мјесеца касније постала сам први интернационални судија у РС, а шести у БиХ. Прва сам жена са тим звањем у Републици Српској, тако да то сматрам не само својим напретком, већ и пробијањем леда за друге колегинице. Реченица која ми је водиља у овом послу, а изговорио ју је бивши предсједник Свјетске судијске организације, господин Челбат, јесте: „Најбољи судија је онај којег се послије борбе нико не сјећа“ и та реченица обухвата све што судија треба да испуни у току свог рада. Ред, рад и дисциплина су основе као и у свему што радиш, да будеш поштен и да немаш субјективност према такмичарима, као и да идеш у корак са правилима – казала је Станојевићева.
Најважнија је, како каже, подршка коју су јој од самог почетка пружали родитељи и тренер.
– Највише сам захвална својој породици и родитељима који ме стрпљиво финансијски и организационо подржавају када је потребно већ 16 година. Тренер Горан Теофиловић је, послије моје породице, најважнији дио мог живота и спортских достигнућа, без чијег се труда и залагања многи моји снови не би остварили – завршила је Станојевићева.
Што се тиче даљих планова и учешћа на турнирима за ову годину, још увијек се чека званичан календар са распоредом, а за вријеме пандемије корона вируса ова Дервенћанка је учествовала на „онлајн“ радионици Европске теквондо уније у трајању од пет дана која је за циљ имала „освјежавање“ знања.
Суђења
Маја Станојевић судила је на Г турнирима у Њемачкој, Аустрији, Белгији, Бугарској, Албанији, али и на четири највећа турнира на овим просторима „Србија Опен“, „Хрватска Опен“, „Словенија Опен“ и „Босна Опен“ који су сви са статусом Г1 и са више од 1.000 учесника. Почетак ове године обиљежило је учешће на „Хелсингборг Опену“ који је трајао два дана и на којем је добила признање за једног од најбољих судија, као и првенство Беча у Аустрији на којем је посљедњем учествовала прије проглашења пандемије.
_