Припреме за најрадоснији хришћански празник – Божић све хришћанске вјернике испуне благословљеним расположењем, а посебна свјетлост обасјава ових дана дом десеточлане породице Савковић, Славице и Дејана и њихово осморо дјеце.
Рођење Христово је, кажу, за њих празник над празницима, а прослављају га како православни обичаји и традиција налажу. Припремајући се за празник, сви укућани посте божићни пост и редовно се причешћују. Свој живот, истичу, не би могли да замисле другачије.
– Живот ми није имао неког смисла прије него што сам се окренуо вјери и цркви, а то се десило када ми је отац умро. Без самог Бога човјек не би могао да изнесе оволику породицу. Препоручио бих свима да оду у цркву и покушају пронаћи смисао, те да се окрену Богу – прича глава куће Дејан.
Славица додаје да читава породица сваке недјеље иде на литургију у манастир у Бишњи, гдје се причешћују.
– То је већ постало незаобилазан дио наших живота и не бисмо могли замислити да је нешто другачије – прича она поносно додајући да су дјеца посебно радосна због поштивања обичаја.
– На Бадњи дан муж и дјеца одлазе на вечерње богослужење, а ја остајем кући и спремам посну трпезу. Правим углавном подварак са димљеним шараном, пасуљ, неколико врста салате, разно поврће. Као и за Божић, трудим се да направим оно што дјеца воле да једу. На вечеру нам долазе монаси из манастира у Бишњи, игуман манастира отац Симеон и његов сабрат Авакум, а послије вечере уносимо сламу и организујемо пијукање. Бацамо дјеци слаткише и новчиће у сламу. Дјеца се баш радују том лијепом обичају – каже Славица.
Додаје да већ неколико година остаје будна цијелу ноћ, дочекујући Божић и већ око поноћи почиње припрема трпезе за божићно јутро.
– То ми је једна од најлакших непроспаваних ноћи. Одмах послије поноћи кувам чесницу, а онда спремам храну за доручак. Као и за све свечане прилике, припремам много хране коју дјеца воле. То јутро идемо и сви на уранак, односно јутарње богослужење у манастир у Бишњи, тада се причестимо, долазимо кући, честитамо једни другима празник, ломимо чесницу и свечано обавимо доручак – испричала је Славица.
Посебна врста слоге и благостања којом одише дом ове породице, ријетко гдје се још могу срести, а благостање којим су почашћени, не може се поредити ни са чим.