Публика у Дервенти имала је вечерас прилику да у Народној библиотеци „Бранко Радичевић“ ужива у стиховима збирке пјесама „Кафана“ аутора Душка Ж. Поповића.
– Ја сам за Дервенту врома емоционално везан због неких давних времена, односно из сјећања на мога стрица који је овдје давних 60-их година био један од првих чланова тадашњег „Вихора“. У Дервенту волим доћи, јер осјећам тај град као да заиста припада мени и да сам и ја његов -истиче Поповић.
Први пут стихови ове зирке пјесама угледале су свјетлост дана у кући „Ђуре Јакшића у Београду. Поред Београда и Дервенте, збирка је промовисана и у Прњавору, родном граду пјесника.
– Како каже Андрић „писцу је све дозвољено, само није дозвољена прича о својој књизи“. Свака збирка, односно једна књига у којој стоји одређено јато пјесама без корицама, одраз су једног времена, како друштвеног, односно и психичког преживљавања сваког аутора. У том неком распону када су пјесме настајале, једноставно су се нашле слика моје душе, а помало и мог духа. Ова књига је посвећена нашој прослављеној драмској умјетници, покојној Јелени Жигон која ми је давно читала у Београду једну збирку и њој сам јој посветио. Ова збирка пјесама ће завршити у музеју, у кући покојне Јелене Жигон, гдје сам оставио двије књиге које ће бити изложене. Сматрам да ми је ово највећа сатисфакција коју сам могао да доживим у књижевности – додаје Поповић.
Српски књижевни клуб „Вихор“, као издавач „Кафане“ био је и домаћин њене промоције.
– Ова збирка пјесама је веома необична по наслову, али и по садржају. Ми његујемо традицију писане ријечи и увијек ће бити вољан да буде домаћин одржавању културних манифестација у Дервенти. Ова збирка је штампана у 300 примјерака, која ће бити на дар свим оним љубитељима лијепе писане ријечи – – рекао је пјесник и члан „Вихора“ Миодраг Мишо Ђурђевић.