Опрез и максимална фокусираност подразумијевају се у радним задацима деминера, а пријатељства и блискост, као и хуманост коју кроз овај посао његују, нераскидиви су.
Причају то припадници трећег тима друге чете Деминерског батаљона Оружаних снага БиХ са којима је екипа Дервентског листа боравила на терену у Дервенти. Овај тим броји десет људи, и сви, осим дежурног возача и медицинског техничара раде на задатку у пољу. Од 2004. године раде махом у Дервенти и околини, а већином су родом из Крајине.
– Сам позив, колико год стресан и опасан био, причињава нам задовољство, јер нам је драго да нешто добро урадимо и да се послије нас на овим пољима могу играти чак и дјеца – прича деминер Бранимир Мирковић.
Сваки деминер стално мора бити на опрезу и у највећој могућој мјери фокусиран на оно што ради.
– У овај посао ушао сам сасвим случајно. Био сам на обуци за војску, попунио анкету и тако је почело. Добра страна је у овом послу је сигурност у финансијском смислу. Пријатељства која овдје стичемо су нераскидива, неријетко постајемо кумови једни другима, функционишемо као једна велика породица. Осим што смо на послу заједно, дружимо се и мимо тога, ослањамо се једни на друге у сваком смислу – каже Миљан Гламочић.
Због финансијске сигурности, али и изазова који тај посао нуди, деминирање је изабрао и Драган Миљевић, који се деминерском тиму придружио 2004. године.
– Било је тешко пронаћи солидно плаћен посао. С друге стране, волим опасност, а овај посао је много опасан. Сваки дан идеш у минско поље и не знаш хоћеш ли се вратити. Може то бити због људске грешке или других фактора, али опасност стално постоји. Сада је то већ рутина, ушло ми је у крв – говори он додајући да настоје остати у контакту и са колегама који су отишли из службе, али и помажу породицама оних који су страдали.
Истичу да им најтеже пада одвојеност од породице.
– Дјеца одрастају без нас јер смо стално на терену. Нисмо с породицом и то оставља траг – кажу деминери.
Од марта 2017. године припадници Деминерског батаљона Оружаних снага БиХ раде на деминирању терена у Пјеваловцу. За неколико дана завршавају задатак „Пјеваловац 4“ од 124.926 квадратних метара.
Задовољство
Без обзира на мане посла, осјећају задовољство што оно што раде доноси опште добро. Присјећајући се деминирања на подручју Добоја, када им је задатак био чишћење терена који се налази уз кућу у којој је са породицом живјела једна дјевочица.
– Било је тешко гледати дјевојчицу која се игра у дворишту, а само неколико метара биле су постављене мине пром 1 које су активне 100 година од дана производње. Колико год је ово што радимо опасно и напорно, имамо мотив јер је то дјело за опште добро – каже Бранимир Мирковић.