Смањењем обухвата дјеце вакцинацијом против великог кашља и избјегавање родитеља да доведу своју дјецу на вакцинацију у складу са календаром обавезне имунизације у Републици Српској стварају се услови да се ова болест поново јави код значајног броја становника, због чега је важна редовна имунизација дјеце.
Поручили су из дервентског Дома здравља истичући да се ове године земље у окружењу, првенствено, Србија и Хрватска, а уназад неколико дана и Република Српска, суочавају са поновном појавом великог кашља или хрипавца, која је у претходним деценијама била потпуно заборављена. Ова заразна болест најчешће погађа малу дјецу, али и друге особе које нису имунизоване.
– Велики кашаљ узрокује бактерија Bordetella pertussis која се лако преноси капљичним путем са обољеле на осјетљиве особе. Особа је заразна неколико дана прије појаве првих симптома и током трајања болести, а од заражавања до првих симтома обично протекне седам до десет дана (може и до три седмице). Болест почиње постепено, са благим сувим кашљем, кијавицом и коњуктивитисом, да би, како дани одмичу, кашаљ постајао све јачи, чешћи, нарочито ноћу. Јављају се све чешћи напади кашља са зацењивањем током којих се обољела особа бори да удахне мало ваздуха, који потом отежано и испрекидано издише. Обољели постаје модар, уплашен, са испуцалим капиларима у очима, на лицу и врату, одбија храну. Овај стадијум болести траје неколико недеља, да би се послије тога учесталост напада кашља смањивала и услиједио дуг период опоравка – објаснила је специјалиста епидемиологије др Милена Бјеговић Ђујић нагласивши да ова болест носи са собом и компликације попут упале уха и плућа, крварење у мозгу и другим органима, појаву попчане и препонске киле и друге.
Др Бјеговић Ђујић истиче да је вакцинација најефикаснија и најсигурнија мјера превенције великог кашља, која се деценијама успјешно примјењује у цијелом свијету.
– Вакцина против великог кашља даје се у три дозе у првој години живота, у узрасту од два, четири и шест мјесеци. Прва ревакцина је са 18 мјесеци живота, а друга пред полазак дјетета у школу. Вакцина се даје заједно са осталим вакцинама предвиђеним за тај узраст у виду вакцина „Пентаксим“ и „Тетраксим“ – казала је др Бјеговић Ђујић позивајући све родитеље да редовно доводе своју дјецу на вакцинацију, јер је то најбољи одраз бриге родитеља за дијете.
– Сви родитељи чија су дјеца пропустила да на вријеме приме вакцину пред полазак у школу или са навршених годину у по, требало би да се јаве свом породичном љекару или педијатру како би прегледали дијете и упутили га на вакцинацију – додала је др Бјеговић Ђујић.
Инфекције
Др Милена Бјеговић Ђујић подсјећа да зимски период карактерише повећен број обољелих од респираторних инфекција, које су махом узроковане вирусима.
– Мањи број инфекција, попут шарлаха, гнојне ангине, туберкулозе и других, узрокују бактерије. Ове инфекције најчешће се преносе капљицама које из уста и носа обољеле или заражене особе излаза током говора, пјевања, кијања, кашљања и ваздухом који садржи те капљице. У зимском периоду због дужег боравка већег броја људи у затвореном простору и мањег провјетравања просторија ширење респираторних инфекција је олакшано – додала је др Бјеговић Ђујић наглашавајући мјере превенције.
– Важно је редовно провјетравање просторија, избјегавање боравка у затвореном простору са већим бројем људи, појачана лична и хигијена простора у којем боравимо, редовна физичка активност и избалансирана исхрана богата витаминима, минералима и дијетним влакнима. Све наведене мјере су ограничене ефикасности у борби против великог кашља, јер се ради о веома заразној болести која се лако шири, због чега се и препоручује вакцинација – рекла је др Бјеговић Ђујић.