Брижно чувајући коријен писмености и просвјетитељства, његујући културу и традицију дервентског краја, Народна библиотека „Бранко Радичевић“ поносно стоји у епицентру образовне и културне сцене града широм отварајући врата за посјетиоце свих генерација.
Управо су то биле главне водиље при одлуци да Великогоспојинска повеља са златним грбом града, највише признање у Дервенти, ове године буде додијељено Народној библиотеци. Сви посјетиоци којима је ова установа попут друге куће, умјетници и културни радници који изразе своје инспирације радо представљју под њеним кровом, али и сви путници намјерници који у Народну библиотеку кроче по нову дозу знања, сами по себи признање су да библиотека на прави начин служи својој заједници, истичу у овој установи. Међутим, Великогоспојинска повеља нови је подстрек за ову установу.
– Ово признање има велики значај за библиотеку као културну установу, за нас који радимо на очувању традиције и редовном манифестовању културе и засигурно ће бити подстрек да радимо на томе и убудуће – ријечи су директорице Мирјане Плиснић.
Коријени
библиотекарства
Ова установа у Дервенти датира од 1994. година, али њени коријени сежу дубље у прошлост.
– Прва библиотека у Дервенти је основана давне 1945. године. У библиотеку је прерасла из једне од најстаријих читаоница која је основана 1888. године. До 1988. дјеловала је као самостална установа, а потом је промијенила име у Библиотечки културни и андрагошки центар, који је у свом саставу имао радну јединицу Библиотеку као основну дјелатност, те Завичајни музеј, Дом културе и биоскоп, бавећи се и образовањем одраслих. У оквиру овог центра Библиотека је постојала до 1992. године, односно до почетка ратних дејстава, а Народна библиотека постала је одлуком Скупштине општине Дервента 11. јула 1994. године – објаснила је Плиснићева.
Библиотека се данас може похвалити фондом од 43.658 књига, који се обнавља кроз набавку лектира, књига за дјечији одјел и актуелних наслова, што је, у поређењу са деценијом раније, утростручено богатство писане ријечи.
– Прије десет година библиотека је имала око 800 читалаца, а сада готово 4.000. Библиотека, осим основне дјелатности, организује и низ курсева и других друштвено корисних активности попут радионица ткања, хеклања и веза, а за најмлађе Дервенћане ту је и активност размјене уџбеника, те маштовница и радионица сликања. Библиотека под својим кровом организује и школу глуме, те је била покретач радионице интарзије и грнчарије, а под њеним окриљем дјеловала је и „Љетна арт сцена“ а из које је потекао и „Пркос – фест“ чији је циљ промоција и афирмација дервентских и гостујућих умјетника – казала је Плиснићева.
Музеј
Ова јавна установа у својим оквирима похрањује и обимну музејску грађу подијељену у археолошку, историјску, текстилну и етнолошку.
– Завичајни музеј постојао је од 1977. до рата, а данас дјелује кроз Службу завичајне збирке. Посједујемо етнолошку, историјску и археолошку грађу која је обрађивана и пописана од стране Музеја Републике Српске, а намјера нам је да завршимо процјену музејске грађе. Надамо се да ћемо ускоро завршити и рестаурацију и конзервацију текстилне грађе која је склона пропадању, а значајни експонати су народне ношње, пешкири, тканицe и прегаче. Један дио те грађе планирамо да изложимо, што би касније било проширено у правцу формирања сталне поставке – објаснила је директорица ове установе казавши да се музејска дјелатност усмјерава ка осамостаљењу, а приоритет је и да се грађа обогати.
– У протеклом периоду подржали смо иницијативу за истраживање археолошког налазишта, те иницијативу за истраживање терена у Календеровцима гдје се препоставља да постоји налазиште скелета кита, што је од непроцјењивог значаја. Такође, ова установа била је и иницијатор увршћавања Дервентског вашара са традицијом дужом од 170 година на Листу нематеријалне културне баштине РС, што смо ове године планирали да обиљежимо сценским приказом у изведби полазника школе глуме – казала је Плиснићева.
Одлуку о додјели највишег признања града Народној библиотеци донијели су одборници локалног парламента на посљедњој сједници, а Великогоспојинска повеља ову установу красиће послије свечане сједнице скупштине која се одржава поводом 28. августа, Дана града.
Манифестације
Вођени идејом да библиотека изведу из оквира позајмљивања књига, руководство ове установе већ годинама вриједно организује бројне културне манифестације, чинећи од ове установе ризницу културе.
Зграда споменик културе
Дјелатност библиотеке у Дервенти уско је везана за изградњу објекта који је данас дом овој установи.
– Зграда библиотеке потиче из аустроугарског периода и 2019. године навршено је 120 година од љене изградње. Као таква ове зграда је споменик културе, а током година доживјела је бројне реконструкције, тако да данас својим ентеријером и екстеријером задовољава потребе модерне библиотеке и музеја, а истовремено свједочи о историји овог краја – рекла је Мирјана Плиснић.