Посљедња генерација некадашње Учитељске школе окупила се данас како би обиљежили 50 година од напуштања школских клупа, a дружење су искористили за евоцирање успомена из ђачких дана.
Неки од њих и данас живе у Дервенти, неки су чак и радни вијек провели као учитељи, а неке је судбина одвела у Хрватску, Србију, Шведску, те у разне професије.
Маријан Џимбо био је дио посљедње генерације Учитељске школе, а послије је био дио прве генерације журналиста на Универзитету у Сарајеву. Сада живи у Шибенику, али како каже гдје год пође, увијек га пут доведе у Дервенту.
– Волим ове људе. Заиста смо били јединствени по много чему и дан данас смо јединствени. Сваки пут сам се одазвао позиву на сусрет, а ни ратна дешавања нас нису спрјечила да останемо у контакту – казао је он.
Додао је и да му је жао што је објекат у којем је завршио школу закључан за ђаке, те да жали за тим што на објекту школе са тако дугом традицијом не постоји плоча на којој пише да је ту некада била Учитељска школа, једна од двије у држави.
А једна од оних којој је учитељска школа била подлога и за Учитељски факултет је Мирјана Гавран.
– У пензији сам четири године. Цијели свој радни вијек сам провела као учитељица и поносна сам на то што сам била дио ове генерације сјајних ученика и сјајних људи који су се остварили на многим пољима – казала је Гавранова.
