Срдачност и топлина, којим нам колеге и корисници испуњавају дане, чине да се осјећамо као код куће, а ми настојимо да им узвртимо истом мјером.
Овим ријечима започеле су разговор за Дервентски лист двије држављанке Филипина, двадесетосмогодишња Хани Лејн Галес и четрдесетдеветогодишња Ангелина Тампиок које је у град на Укрини довела жеља за запослењем.
Од марта, њих двије раде као његоватељице у Дому за старија лица „Златни Луг“, а како су истакле, ново искуство у којем су се обреле, увелико су олакшали људи са којима проводе сваки дан.
– По први пут сам се охрабрила да се преселим, да живим и радим у иностранству, што је само по себи јако тешко и изазовно, али ми је мотивација била тетка, која је удата у ове крајеве. Ово је једно ново искуство, сусрет са новом културом и језиком, што нам је у почетку био мало проблем, али сваки дан учимо нешто ново, нове ријечи, тако да нам је сада лакше са корисницима, а и неки од њих желе да уче ријечи на нашем, Филипино језику – објаснила је Хани додавши да су климатске разлике велике.
– Како вријеме пролази, сналазимо се и прилагођавамо животу овдје, а највише ми се свиђа мир и тишина коју могу да имам, за разлику од куће гдје је велика гужва и бука. Клима је била нешто на шта смо морале да се привикавамо, јер је овдје много хладније – додала је Хани којој су срдачност и добродошлица били пресудни да се што прије навикне на нови град и људе.
– Сви су били јако срдачни, посебно руководиоци установе, дочекали су нас као чланове породице. И корисници су били пријатељски расположени, имају стрпљења ако нешто не разумијемо, а раније су ми давали чоколадице, што ме је подсјећало на моју баку, па ми је то будило и носталгију – казала је Хани.
Нешто дуже од Хани у послу његоватељства је Ангелина. Раније је радила у Кувајту и Саудијској Арабији, а како је објаснила, и овдје са задовољством учи о другој култури.
– Јако сам срећна што смо обје добиле прилику да радимо овдје, бринемо о људима у овој установи, упознајемо нове људе и стичемо нова пријатељства. Наравно, и даље је осјећај недостајања јако тежак, недостају ми син, отац и пријатељи, али и овдје имамо једну другу породицу, отворена су нам нова врата захваљујући добрим људима. Често припремам нашу традиционалну храну па донесем да колеге пробају, тако и њима преносим нешто наше – казала је Ангелина додавши да што се тиче хране, објема се за сада свиђају ћевапи.
– Одушевљене смо црквама овдје, биле смо и у манастиру, јако нам се свиђају вјерске грађевине. Иначе, кући недјељом идемо у цркву и надамо се да ћемо и овдје наставити са тим обичајем и наићи на добродошлицу – додала је Хани.
Како је објаснила директорица „Златног Луга“ Данијела Земуновић Петровић због дефицита његоватеља ова фирма окренула се свјетским агенцијама за нове раднике.
– Усмјерени смо на Филипинце, јер су они познати као добри његоватељи и јако пријатељски настројени људи. Задовољство нам је што имамо прилику да дио нашег колектива буду Хани и Ангелина које су дивне и вриједне жене – казала је Земуновић Петровићева.
Радници из иностранства
Филипинке нису једине стране држављанке које су потражиле запослење у нашем граду. Према евиденцији Завода за запошљавање РС од 1. јануара до 30. септембра ове године у Дервенти је издато 39 рјешења за запошљавање страних држављана. Највише радних дозвола је издато за држављане Србије, Хрватске, Италије, Аустрије, Непала и Бангладеша.