Одборници Скупштине одлуке једногласно су данас усвојили Одлуку о покретању поступка за додјелу статуса града општини Дервента, а на сједници је истакнуто да је ријеч о историјском тренутку за нашу локалну заједницу.
Та одлука ће заједно са елаборатом о оправданости захтјева за додјелу статуса града бити упућена Министарству локалне самоуправе РС, одакле ће ова одлука ићи према Влади РС и у даљу процедуру.
Начелник општине Милорад Симић подсјетио је да је кроз дуги низ година много тога урађено да би се испунили услови за покретање процедуре како би Дервента добила статус града, те је изразио задовољство и честитао одборницима што су једногласном подршком показали да виде да је Дервента на правом путу.
– Треба запамтити 30. октобар 2019. године када је Дервента у питању. Данас сам срећан човјек јер смо након рада свих ових година сада констатовали да смо на добром путу и моја дугогодишња жеља се остварила, а надам се да је то жеља и свих Дервенћана. Ово је наш велики искорак и у прилици смо да вратимо Дервенти оно што је имала до 1963. године. Испунили смо обавезе и поносно смо данас на сједници Скупштине, без подјела на позицију и опозицију, покренули иницијативу за добијање статуса града – рекао је Симић додавши да је Дервента према великом броју параметара показала да је озбиљна локална заједница.
– О Дервенти се у суперлативу чује не само у БиХ, него и у ширем окружењу и сусједним земљама, о чему свједоче бројна признања за једну малу локалну заједницу која је направила добру атмосферу и добро окружење за развој бизнис – рекао је Симић истакавши да се параметри о извозу по глави становника и запослености не могу мјерити ни са ким у БиХ.
– Нама је мањи хендикеп што немамо становника као раније, јер је, не нашом вољом, 1991. године дошло до расељавања и рушења 14.000 стамбених јединица. Данас бројимо око 26.000 становника, али не смијемо заборавити који је наш потенцијал, наше историјско насљеђе од Дервентског листа, до Текстилца, Учитељске школе и Гимназије, градског водовода старијих од 100 година, Дервентског вашара са традицијом од 168 година, прве дирекције жељезница и слично – казао је Симић додајући да би волио да Дервента у догледно вријеме има статус регионалног центра.
Елаборат о оправданости одлуке о покретању процедуре за добијање статуса града одборницима је представио члан кабинета начелника општине и радне групе за израду тог документа Драган Вуковић. Он је у исцрпној презентацији, између осталог, представио развој и потенцијале Дервенте кроз историју.
– Дервента је испунила два услова за стицање статуса града и то да је дуже од три године развијена општина, те да је стопа запослености изнад републичког просјека. Као друге елементе навели смо урбану традицију прожету богатим културно-историјским насљеђем, урбаним идентитетом и регионалним континуитетом дужим од једног вијека. За вјеровати је да ће се стицањем статуса града повећати степен инвестиција, што ће значајно утицати на привредни развој, али и валоризацију културно-историјског насљеђа и развоја туризма, а омогућиће и бољи приступ ЕУ фондовима и транспарентнији однос између градова у региону – рекао је, између осталог, Вуковић.
Расправу о статусу града отворио је Шеф Клуба одборника ПДП-а Мирко Петрић казавши да ће одборници те партије подржати ову одлуку, а осврнуо се на неке, како је рекао, животне податке и питао које ће бенефите осјетити грађани ако Дервента постане град.
Одборник СНСД-а Славиша Ђураш казао је да се сада први пут од 1963. године, од када је почело урушавање статуса Дервенте, покушавају вратити узете надлежности.
– Добијање статуса града у Дервенту ће значити да постаје административни центар, као што се то десило у Градишци. У Дервенту ће то довести многе републичке институције, попут управе полиције, тужилаштва, инспекторат и друге инстанце, што ће увелико олакшати рад привредницима јер се тренутно због таквих ствари мора одлазити у Добој – рекао је Ђураш додајући да је ово шанса и да се Дервенти врати могућност да има општу болницу мањег капацитета која би покривала потребе пацијената у субрегији, између осталих, Броду, Вукосављу, Модричи.
Подсјетио је да Дервента тренутно има, у кругу од 20 километара, прикључке на четири аутопута. Он је похвалио елаборат додавши да не треба занемарити чињеницу да га је Општинска управа сама израдила.
Шеф Клуба одборника СДС-а Бранко Катанић такође је рекао да ће тај клуб подржати ову одлуку, истакавши да се ради о искораку за Дервенту.
– Ако ће Дервента статусом града добити оно што је изгубила, барем статус регионалног центра, то је велика ствар – рекао је Катанић казавши да се нада ће ова инцијатива ићи правим путем и у догледно вријеме донијети тај виши статус Дервенти.
Његов партијски колега Перо Ђурић рекао је да се ради о историјском моменту за Дервенту и додао да би било идеално да се Дервенти врате надлежности које је раније имала.
– Било би идеално и да постанемо центар ове регије. Заједно, уз добру вољу локалне заједнице и републичке власти, можемо урадити многа тога за Дервенту – казао је Ђурић.
Одборник СНСД-а Славко Томаш подсјетио је да статус града није дошао сам од себе и преко ноћи, него да је то резултат дугогодишњег рада.
– Дервента би, између осталога, могла да добије и канцеларију Правобранилаштва, а тиме и свој правни тим који ће је заступати пред судовима – казао је Томаш.
Своје задовољство покретањем ове процедуре изразио је и одборник СНСД-а Радован Пазуревић истакавши да је то заслужена привилегија, те да је поносан и срећан што је учествовао у доношењу ове одлуке.
– Морамо бити искрени па рећи да је било и оних који нису вјеровали да ће доћи овај тренутак, а срећан сам и што су колеге из опозиције показале да желе добро нашој средини, јер заједно можемо много тога урадити. Ово је резултат добро осмишљење политике и нико нам ништа не поклања, него смо то заслужили сопственим снагама – рекао је Пазуревић.
Одборници су на данашњој сједници дискутовали и о нацртима ребаланса овогодишњег буџета и буџета општине за 2020. годину, које је образложио начелник Одјељења за финансије Миле Стринић.
– Разлог за доношење рабаланса буџета је да се ускладе план буџета са очекиваним приходима и расходима. Овом приликом буџет се увећава за 225.000 марака на ставкама трансфера и грантова, који ће бити утрошени за путне правце, Партизаново игралиште, ограду у Лужанима и друге. Неутрошена намјенска средства за ватрогасну јединицу се умањују за 370.000 марака, јер се њихова реализација очекује сљедеће године и биће увршћена у буџет за сљедећу годину, тако да буџетски оквир након ових промјена износи 14.947.815 марака – појаснио је Стринић.
Говорећи о нацрту буџета за 2020. годину Стринић је истакао да је план да буџет задржи тенденцију раста и развоја и да је у складу с тим предвиђено два милиона марака за капитална улагања. Подсјетио је да је у току јавна расправа о овом документу и да ће у том одјељењу настојати да узму у обзир све приједлоге, сугестије и примједбе које пристигну у предвиђеном року.
Шеф Клуба одборника ПДП-а Мирко Петрић истакао је да су у том клубу очекивали да се у буџет за идућу годину издвоји 150.000 марака за набавку санитетског возила које би било опремљено свим оним што је потребно за адекватан превоз унесрећених пацијената.
Замјеник начелника општине Синиша Јефтић казао је да је овај захтјев из Дома здравља и раније стизао, али да је одлучено да се расположива средства преусмјерене у друге пројекте.
– Приликом кандидовања пројеката код ИРБ-а узећемо у обзир и санитетско возило – казао је Јефтић.
Одборници су усвојили и Нацрт одлуке о комуналном реду, која је донесена 2013. године, а од тада је измијењен правни основ за њено доношење, чиме су се стекли услови за промјену документа.
В.д. начелника Одјељења за стамбено-комуналне послове Јефимија Шербић образложила је предложени документ те подсјетила да ће у складу са процедуром бити одржане јавне расправе, а могуће и стручне расправе, како би одлука била што квалитетнија и што боље уредила област комуналног реда.
Мирко Петрић је упитао на који начин се планира ријешити проблем порушених објеката којих је значајан број у граду, те на да ли је прописано чишћење пијачних тезги.
– Које су прописане димензије застава које се истичу на радњама у вријеме празника – упитао је Петрић.
Славиша Ђураш је казао да би овом одлуком требало прописати висину украсних живица, јер садашње стање указује на неуређеност ове области.
– На Чардаку имамо ситуацију да су живице направљене од драче, превисоке су и ометају безбједно одвијање саобраћаја. Исто тако, требало би дефинисати чишћење напуштених објеката. Поклопци који се налазе на шахтовима морају да буду жељезни и са атестом. Важно је и да се пропише шта је рекламни пано, јер смо да сада имали ситуације да општина улази у судске спорове са предузетницима и приватницима због неуређеног стања – рекао је он додавши да стубови не би требало да буду постављани у центру града, наводећи добру праксу других градова, издвајајући Добој.
Одборник Славко Томаш позвао је одборнике и јавност да се узму учешће у креирању одлуке о комуналном реду. На његов приједлог усвојен је закључак да нацрт ове одлуке буде објављен као посебан додатак у Дервентском листу како би што више грађана било укључено у израду ове одлуке.
Одборници су, такође, донијели одлуку о измјени дијела Регулационог плана „Град“, што је појаснила начелница Одјељења за просторно уређење Љубица Бећаревић, која је прихватила сугестију одборника Славише Ђураша да се у обухват плана уврсте улице Ђенерала Драже и Занатска, како не би у будућности имали планове у које нису уврштене улице, а што се раније дешавало.
На крају засједања одборници су разријешили дужности члана Управног одбора Центра за социјални рад Данијелу Бандић, а за вршиоца дужности на том мјесту, до избора по конкурсу који је такође расписан, именовали Слободана Мичетановића, а донијели су одлуку и о расписивању конкурса за избор директора Центра за социјални рад.