Немјерљив допринос у спасавању људских живота у Одбрамбено – отаџбинском рату уз Осињску лаку пјешадијску бригаду имали су и чланови санитета, а у сусрет дану ове бригаде неки од „хероја у бијелом“ евоцирали су сјећања на изазове са којим су се суочавали током ратног вихора.
Санитет, који су чинили докторица Недељка Аничић и медицинске сестре Миланка Ђукић, Гордана Бећаревић, Миланка Новић, Драгана Којадиновић, Љубица Пећић, Ружица Пећић, Свјетлана Прерадовић, Љупка Наградић, Јованка Пашалић, Мира Стојаковић, Тода Ђурић и Мара Миланковић, водио је начелник Мирко Петрић.
– Осињској лакој пјешадијској бригади придружио сам се 1. маја 1992. године и именован за начелника санитета. До тада је већ дјелимично била организована санитетска служба са једним љекаром, докторицом Недељком Аничић. Услови су били тешки, од тога да нам је проблем био доћи до завоја и лијекова, па до организовања транспорта рањених бораца. Велику помоћ и разумијавање имали смо од колега из Дома здравља и болнице у Добоју. Након што је основана војна болнице у прњаворском Дому здравља, тамо су збрињавани повријеђени. Била су то заиста тешка и изазовна времена – присјетио се Петрић додајући да су чланови санитета пружали медицинску помоћ рањеним борцима Осињске бригаде, али и осталим јединицама које су дјеловале у зони борбених дејстава.
– Како се успостављала линија бригаде, тако смо се и ми помјерали. Послије дозволе генерала Славка Лисице санитет Осињске лаке пјешадијске бригаде ушао је у тадашњу дервентску болницу, организујући рад, те штитећи простор и опрему – рекао је Петрић који је 1992. године и рањен.
– Током покретања бригаде за ослобођење Брода на Ободном каналу рањен сам гелерима од тенковске гранате у обје ноге и то непосредно послије превијања рањеног борца из Осиње. Само пар дана прије тога на истом мјесту погинула је медицинска сестра, припадник санитета, Тода Ђурић – испричао је Петрић.
Уз борце Осињске бригаде била је и докторица Недељка Ђалић.
– Било је веома тешко, али сналазили смо се. Радили смо без струје, лијекове смо неријетко набављали од становништва, а стерилизација материјала је обављана у добојској болници. Двадесетак медицинских техничара било је на ратној линији, а знали смо да имамо и више од 200 превијања дневно – испричала је др Ђалић.
Медицинска сестра Драгана Којадиновић на почетку рата била једина ангажована на осињском подручју.
– Касније су се санитету придружиле Косана Ћустић, Ружа Пећић, Љубица Пећић и многи други. Стигла је и докторица Аничић, па смо организовали стално дежурство – казала је Којадиновићева која није крила понос због ангажмана у санитету, упркос изазовима са којима су се суочавали.
Признање
Упрокос тешким условима којима су били изложени, чланови санитета огромним напорима давали су све од себе да своју дужност обављају што су боље могли, па је дервентски санитет проглашен најбољим у Републици Српској.