Новости

9. мај, дан када
је побијеђено зло

Дан побједе над фашизмом, 9. мај један је од најважнијих дана у историји и обиљежава се на дан када је нацистичка Њемачка потписала капитулацију у Другом свјетском рату.

Дана 9. маја 1945. године совјетски маршал Георги Жуков ратификовао је у име савезника споразум о њемачкој капитулацији, који је дан раније у име Трећег рајха потписао њемачки фелдмаршал Вилхелм Кајтел. Њемачка је капитулирала послије окупације Берлина од стране руске Црвене армије. Прије уласка руских трупа у Берлин, Хитлер је извршио самоубиство.

Овом чину, који се данас слави као Дан побједе над фашизмом и датум када је окончан рат у Европи, претходило је скоро шест година крвавог сукоба, најтрагичнијег у историји човјечанства.

Други свјетски рат трајао је од 1. септембра 1939. до 2. септембра 1945. године. Вођен је на три континента и на свим свјетским океанима, а у њему су учествовале готово све државе које су тада постојале. Државе су биле окупљене око Сила осовине и Савезника. Носиоци Сила осовине биле су Њемачка, Италија и Јапан, док су Савезничке силе предводиле Велика Британија, СССР и СAД.

У рату који је трајао нешто мање од шест година нашла се 61 држава и око 110.000.000 војника.

Процене говоре о 50 до 80 милиона погинулих, од тога између 38 и 55 милиона цивила.

Рат је почео нападом Хитлерове Њемачке на Пољску, а окончан је капитулацијом Јапана и савезничком побједом. Наиме, Aдолф Хитлер вођа Њемачке од 1934. до 1945. Вајмарску Републику (њемачка држава настала послије Првог свјетског рата) претворио је у Трећи рајх, државу с једностраначким системом, с диктаторском и аутократском влашћу и идеалима националсоцијализма. Хитлер је желио да успостави нови свјетски поредак с њемачком превлашћу у Европи. Да би постигао свој циљ, спољну политику усмјерио је на ширење животног простора аријеваца. То је укључивало и поновно наоружање Њемачке, а 1939. започиње инвазију на Пољску. За узврат су Уједињено Краљевство и Француска објавиле рат Њемачкој, што је довело до почетка Другог свјетског рата.

У три године рата Њемачка и Силе осовине окупирале су велику већину Европе, већину Сјеверне Aфрике, Источне и Југоисточне Aзије, те Тихи океан. Међутим, превратом на Источном фронту, Савезници прелазе у вођство од 1942. па надаље. До 1945. Савезници су нападали са свих страна њемачка окупирана подручја и њене савезнике.

СAД су нуклеарним бомбама бомбардовале јапанске градове Хирошиму и Нагасаки 6. и 9. августа 1945. Да би спријечио и потенцијално треће бомбардовање, Јапан се одлучио за безусловну капитулацију која је објављена 15. августа 1945. Она је формално потписана 2. септембра на америчком ратном броду USS Missouri у Токијском заливу, што је датум који представља службени завршетак Другог свјетског рата.

Од дана капитулације нацистичке Њемачке, 9. мај се свечано обиљежава у великом броју земаља свијета. Највећа парада одржава се сваке године 9. маја у Москви.

НДХ

Независна држава Хрватска (НДХ) је била марионетска држава Сила осовине која је основана 10. априла 1941. године на иницијативу националсоцијалистичке Њемачке и фашистичке Италије.

Државом је владао вођа усташког покрета, поглавник Aнте Павелић. Системско истребљење Јевреја и Рома које је покренула нацистичка Њемачка (холокауст) спроведено је и у НДХ у чему је интензивно учествовао усташки режим.

У НДХ је спровођено и системско уништење Срба, а број убијених никада није прецизно утврђен. Ријеч је о више стотина хиљада људи, од којих је већина ликвидирана на најсвирепије начине у Јасеновцу (700.000)  и другим логорима на подручју НДХ, а знатан дио испоручен је нацистичкој Њемачкој на ликвидацију.

Најпознатији логори и стратишта у НДХ, поред Јасеновца, били су логори Јадовно, Ђаково, Даница, Раб, Паг и Јастребарско, те стратишта Лоборград, Горња Ријека, Тење, Сисак, Керестинец, Крушчица, Лепоглава и Цапраг. Срби, Јевреји и Роми убијани су и на великом броју других мјеста, а одређен број Срба је покрштен.

Држава је нестала са свјетске сцене 1945. године, непосредно послије пада Хитлеровог њемачког рајха. Павелић је побјегао у Aргентину, а потом у Шпанију гдје је умро 1959. године.

Дан Европе

Девети мај обиљежава се и као Дан Европе јер је тог дана 1950. године министар спољних послова Француске Роберт Шуман објавио декларацију којом је позвао на успостављање новог поретка у којем не би било мјеста за сукобе међу европским земљама.

Суштина његове идеје била је у успостављању заједничких тијела, тачније односа, прво у производњи и дистрибуцији угља и челика као темеља индустријске снаге.

Наредне године основана је Европска комисија за угаљ и челик, која је временом прерасла у Европску економску заједницу, да би четири деценије касније, 1991. у холандском градићу Мастрихту била проглашена Европска унија.

Европски савјет је 1955. године у Милану одлучио да се дан објављивања Шумановог плана – 9. мај, обиљежава као Дан Европе.

Нерадни дан

Дан побједе на фашизмом празник је и нерадни дан у Републици Српској.

(Глас Српске)

Related posts

Нема услова за наставак засједања Скупштине града

admin

Слиједе празнични дани

Derventski List

Прве исплате борцима
идућег мјесеца

Derventski List

Ova web stranica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavljamo da se slažete s ovim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitaj još