Болна је чињеница да ни послије 31 годину од убиства осам српских логораша на Томасовом брду извршиоце овог злочина није стигла рука правде.
Поручено је то данас током помена Ненаду Панзаловићу, Жељку и Радету Бокуру, Вујадину Љубојевићу, Сави Павловићу, Драгану Грбићу, Мири Јовичићу и Милораду Гуњевићу који су 19. јуна 1992. године одведени на Томасово брдо да копају ровове за хрватске снаге, гдје су њихови животи и окончани. Седам логораша је тада тешко рањено.
У сјећање на њих на Томасовом брду подигнут је споменик пред којим су се данас поклонили чланови њихових породица, шеф Одсјека за борачко – инвалидску заштиту Станиша Микеревић, потпредсједник Скупштине града Дарко Бећаревић и делегације Удружења ратних заробљеника и политичких партија СНСД и СДС.
Предсједник Удружења ратних заробљеника Драго Кнежевић подсјетио је да ни послије 31 годину пред суд нису изведени одговорни за овај злочин.
– Живимо у нади да ће правда стићи починиоце злочина – казао је Кнежевић подсјетивши да је недавно потврђена оптужница против припадника ХВО-а Жељка Пудића због злочина над заробљеним Србима у Дому ЈНА-а.
Бивши логораш Перо Новаковић одлично се сјећа тортуре кроз коју су Срби прошли.
– За нас који смо били заробљени било је страшно када смо чули да су они који одведени на Томасово брдо погинули – рекао је Новаковић.
Послије Томасовог брда, парастос је служен и испред некадашњег логора за Србе, Дома ЈНА, а данашњег Центра за културу. У том објекту убијени су Благоје Ђураш и Чедо Ћудић, а испред спомен – плоче породице страдалих, градоначелник Милорад Симић, потпредсједник Скупштине града Дарко Бећаревић, делегација Удружења ратних заробљеника, те представници СНСД-а и СДС-а, положили су вијенце.
