Лоше временске прилике овог прољећа задале су озбиљне главобоље ратарима, како због неповољних услова за сјетву и раст житарица, тако и за садњу поврћа, па прогнозе за овогодишњи род готово свих усјева нису нимало оптимистичне.
Најприје су обилне кише задавале проблеме током читаве прољећне сјетве и садње, а усјеве је посљедњих дана „спалило“ нагло затопљење уз високе температуре. Иако сви који се баве пољопривредном агротехничким мјерама покушавају да спасе што се спасити да, редом признају да се против природе, ипак, не може.
У „Пољопривреднику“ који има највише сјетвених површина кажу да план за ово прољеће нису успјели да остваре.
– Готово 20 одсто површина остало је незасијано, јер кише нису дозволиле да се ради. Озими усјеви су, за сада, у неком просијеку, пшеница и уљана репица, а прољећни засади знатно касне. То не мора бити велики проблем, али све опет зависи од даљих времениских прилика – рекао је директор Златко Микеревић додајући да су ове сезоне били принуђени да више пута интервеништу на усјевима.
– Морали смо да појачамо агротехничку заштиту, а на неким парцелама, као што су усјеви у Беглуцима, бујичне воде су биле захватиле 38 хектара. Ту су значајно оштећени – рекао је Микеревић.
Пољопривредник из Бишње Златко Вујичић под кукурузом има 130 дунума, под сојом 20, а под пшеницом и тритикалом око 60 дунума.
– Стање је шаролико, али генерална процјена је, слабо. Кукуруз је никао, нисам морао да пресијавам, али је неравномјеран. Иако сам на вријеме обавио заштиту жита, све је то киша спрала, а пламењача већ захвата пшеницу и тритикале – каже Вујичић
Произвођач поврћа Горан Чокић из Нових Лужана каже да је година доста лошија у односу на претходне, да је цијелу производњу преорјентисао на пластеник, јер на отвореном не вриједи радити.
– Под пластеничком производњом имам 2.500 квадратних метара. Садња је каснила, па тек очекујемо род за тржиште. Паприка и парадајз су раније у овом вријеме били за бербу, а ове године тек их сада расађујем – рекао је Чокић додавши да проблем представља и појава биљних болести.
– Засаде нападају разни инсекти, а појавила се и племењача, што ствара и додатне трошкове у производњи. Осим кукуруза на отвореном нисам сијао ништа друго, јер не вриједи, чак и лубеницу и дињу ставио сам под пластеник – додао је Чокић.
Пад рода и квалитета
Помоћник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде РС Горан Бурсаћ казао је да ће временскe прилика са честим кишама, довести до умањења квалитета, али и рода у скоро свим производњама.
– Сваки губитак у производњи сматрамо значајним, али можемо рећи да ће то умањење бити у некој драматичнијој мјери – рекао је Бурсаћ.