Дио разгледнице Дервенте и данас чини више девастираних и зубом времена оштећених објеката, који су заостали дио ратног вихора који је градом протутњао прије 30 година, а рјешавање овог проблема понудиће Нацрт одлуке о уклањању рушевних и/или девастираних објеката који ће се идуће седмице наћи пред одборницима Скупштине града.
Овај проблем који постоји већ три деценије не нарушава само изглед и амбијент града, већ представља и опасност по безбједност и здравље грађана, чега су свјесни и у локалној управи. Управо због тога, ове године покренуто је рјешавање овог проблема.
Како је истакао градоначелник Игор Жунић, девастирани објекти не припадају ниједној урбаној средини, нарочито када представљају опасност за грађане.
– Дервента је имала ту несрећу да буде најпорушенији град у Републици Српској и били смо принуђени да се подижемо из пепела. Ово је била спржена земља и по неким процјенама скоро 14.000 објеката је било оштећено. У нашем граду још увијек имамо неколико десетина објеката који су дотрајали још од ратних збивања, а сада представљају озбиљну опасност за грађане. На наредном засједању Скупштине града разматраћемо нацрт одлуке која ће дефинисати рушење, санацију и уклањање тих објеката. Та одлука треба да буде заснована на закону, али и да буде конципирана да даје могућност да људи могу да санирају објекте, с обзиром да је неколико њих у приватном власништву. Послије неког времена више нећемо чекати и кренућемо у рушење што ћемо свакако фактурисати власницима – казао је Жунић истакавши да ће у складу са законом објекти који су у власништву града бити уклоњени, што ће бити добар примјер ка додатном уређењу града.
– Мислим да је послије 30 година дошло вријеме да уљепшамо Дервенту, због чега молим грађане који имају напуштене или девастиране објекте да имају разумијевања. Овакав поступак примјењују и друге урбане средине у окружењу и шире – рекао је Жунић.
Из Одјељења за инспекцијске послове Градске управе, које је укључено у рјешавање овог проблема, позвали су грађане да се укључе у доношење ове одлуке која је од великог значаја за град.
– Небрига и неодговорно понашање довели су до тога да су ратом девастирани објекти данас опасност по живот и здравље људи. Такви објекти постали су депоније комуналног отпада и станиште гмизаваца и глодара, због чега смо у обавези да неколико пута годишње вршимо дератизацију и девиперизацију. Надамо се да ће доношење ове одлуке ријешити једно велико питање, допринијети развоју Дервенте и функционалности простора, нарочито јер је велики број девастираних објеката у самом језгру града – казала је вршилац дужности начелника овог одјељења Ђурђа Додиг – Пијетловић.
Она је појаснила да ће бити формирана комисија која ће у периоду од три године имати задатак да идентификује све објекте који угрожавају здравље и безбједност грађана и формира листу оних који су подложни даљим корацима.
– Град ће ангажовати вјештака грађевинско – архитектонске струке који ће истинито и објективно начинити извјештај и дати приједлог рјешења, односно рушења или санације. Надлежно одјељење ће обавијестити власнике и дати им рок да поднесу захтјеве и уђу у процедуру санације или рушења, а уколико се власници не одазову, град ће искористити позитивно правне прописе и то урадити у својој организацији чије трошкове ће сносити власници објеката – објаснила је Додиг – Пијетловићева.
С обзиром да је одлука о уклањању девастираних објеката припремљена у облику нацрта, она ће послије скупштинске процедуре бити упућена у јавну јасправу, па ће своје приједлоге моћи да дају и грађани.
Већ сада она има позитиван одјек у јавности Дервенте.
– Вријеме за ријешавање овог, једног од горућих инфраструктурних проблема у граду, одавно је сазрело. Ратни вихор јесте начинио штету, али од тога је прошло 30 година, и заиста више нема разлога да нашој дјеци безбједност угрожавају рушевни објекти. Подржавам ову одлуку – казао је Дервенћанин Марко П.
Број
За сада се, како су казали из Градске управе, није познат тачан број објеката који су девастирани, а један од првих задатака комисије која ће бити формирана јесте и да их категорише.
– Највећи број ових објеката је у ужем центру града, тачније у језгру, и јасно су видљиви, али бих препустила комисији да послије категоризације наведе њихов тачан број – додала је Ђурђа Додиг – Пијетловић.