Киша које је „поквасила“ багрем овог прољећа оставила је пчелиња друштва без довољно хране, а саћа без меда, а пчелари су у дилеми да ли да врцају мед у мањим количинама или да га оставе пчелама да преживе до идуће сезоне.
Пчелар Невен Мартић, који је за 14 година пчеларства стекао око 300 друштава распоређених у два пчелињака и то у Трстенцима и Горњим Смртићима, каже да године попут ове никако не погодују пчелињим друштвима. Према његовим ријечима, иако је прољеће било погодно за развој пчеле, тако да су пчеле биле „у снази“ када је багрем процвјетао, резултат није задовољавајући.
– Међутим, током читавог периода цвјетања багрема падала је киша и наставила и послије паше, па су пчеле већину прикупљеног багрема потрошиле на његовање легла. Поред слабе паше, проблем је и то што је ова година била изразито ројевна. Касније је услиједило цвјетање липе, с тим да су само они пчелари који су успјели сачувати пчеле да се не изроје, добили мало меда – рекао је Мартић који је прва пчелиња друштва и добио од оца.
Девет година пчеларство му је, како каже, било додатно занимање, док се посљедњих пет година професионално бави тиме.
– Живјети од пчеларства није тешко, ако то човјек искрено воли. Дакле, посао није тежак, али захтијева пуно времена и посвећености, поготово када некоме постане основно занимање – додаје Мартић који посао око пчела углавном обавља сам.
– Посла има током читаве године и љети и зими, с тим да се љети ради у пчелињаку, док се зими припремају рамови, кошнице и остало. Ако човјек одлучи да од тога живи, онда мора бити максимално посвећен и своје „радно вријеме“ сваки дан проводити у пчелињаку – рекао је Мартић у нади да ће из ове лоше сезоне успјети да извуче барем мање количине меда.
Пласман
Иако не постоји загарантован откуп меда, Невен Мартић успијева да га прода.
– Мед углавном купују муштерије на велико, а мањи дио продам код куће. Поред меда, сакупљам прополис и полен, те продајем пчелиња друштва и ројеве. Најважније је да се може продати оно што се произведе – казао је Мартић.