Стефани Марјановић, Дервенћанка која је звање мастера примијењене математике стекла са просјеком десет, своје знање и наде у професионалном смислу ставља на располагање Републици Српској, у којој жели да живи, ради и доприноси.
Наиме, ова млада математичарка у свијету примијењене математике достигла је највише оцјене, крунишући на тај начин љубав према овој науци. Њено школовање пратили су сами успјеси, од ученика генерације у основној школи и гимназији у Дервенти, а потом дипломе на студијама Примијењене математике у Новом Саду коју је стекла са просјеком 9,81. Врхунац свог беспрјекорног школовања достигла је титулом мастера примијењене математике са максималним просјеком.
Иако је још током основних студија добијала пословне понуде, тек са стицањем звања мастера одлучила је да је спремна да своје знање стави на располагање.
– Још током основних студија добијала сам пословне понуде, углавном у областима осигурања и финансија, али сам жељела да у потпуности останем на путу усавршавања. Свакако, на студије нисам отишла са идејом да ћу да останем у граду гдје студирам. Водила сам се осјећајем припадности Републици Српској и ту се видим и у будућности, јер вјерујем да има доста прилика да се напредује – казала је Марјановићева истакавши да се и за пет година види у свијету математике и то у Републици Српској.
Током основних студија ова млада матемаричарка била је корисник стипендије града Дервента, док је током мастер студија имала стипендију Министарства за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво. Овом министарству се послије стицања звања мастера и обратила.
– Министарству које ме стипендирало, а према којем имам како правну, тако и моралну обавезу, понудила сам свој ангажман и тренутно чекам одговор. Моје звање нуди широк спектар могућности за запослење и ја сам заиста отворена за све опције, мада ме највише привлачи област актуарства и осигурања из које сам припремала и мастер рад – казала је Марјановићева.
Ова Дервенћанка у свијету примијењене математике обрела се по завршетку Гимназије у Дервенти 2016. године. Приврженост бројкама, како је признала, јавила се још у основној школи.
– Већ од основне школе било је јасно да ми математички задаци „иду од руке“, и тада се створила приврженост, а тек касније, у средњој школи, уз мали наговор одлучила сам да то постане мој животни позив. Када је било ријечи о избору факултета, била сам доста неодлучна, али се нисам покајала – рекла је Марјановићева која истиче да њен циљ током студија никада није био високи просјек, али да је он долазио спонатано, као резултатучења, залагања и посвећености.
– Никад нисам циљала на висок просјек, за сваки испит сам се припремала како сам мислила да је најбоље. Факултет није једноставан. Мораш предано и континуирано сваког дана да се посвећујеш и задацима и теорији која је доста обимна – рекла Марјановићева.
Ова перспективна млада Дервенћанка као једини недостатак током студија истакла је мањак праксе.
– Обично када људима поменем да сам завршила математику, помисле да сам професор, али ја сам се опредијелила за примијењену математику и то се односи на економију, индустрију, финансије, ревизију, рачуноводство, а доста смо укључивали и програмирање. Једино што бих истакла као недостатак је мањак практичног рада током студија – казала је Марјановићева.
Поглед на свијет
Стефани Марјановић истиче да јој је осим знања, математика понудила и другачије виђење свијета.
– Математика ме током студија научила да размишљам на другачији начин, да приступам проблему фокусирано на рјешење кроз кораке, што се и данас трудим да примјењујем – казала је ова Дервенћанка.