Сматрам да се глас младих не чује довољно. Треба се умешати међу млади свет и питати их шта су проблеми, али и каква су потенцијална решења. Сматрам да средњошколци и студенти тренутно стање дијагностикују много боље него ми одрасли и да на основу тих својих сензора праве планове за будућност, за останак или за одлазак.
Рекао је то музичар и књижевних Марко Шелић Марчело у интервјуу за Дервентски лист приликом прве посјете Дервенти гдје је представио свој умјетнички опус. Миљеник млађих генерација, послије разговора са публиком, из Дервенте носи позитивне утиске.
– Ја сам из мале средине као што је ова и увек волим да осетим ту топлину и гостољубивост код људи. Ово је моје прво дружење са публиком од увођења ванредног стања и жељан сам био „живе“ речи, а морам да кажем да ми се допада начин и правац којим путују мисли ових младих људи – рекао је Марчело.
Да ли сте раније имали прилику да посјетите Дервенту и какви су Ваши утисци о граду и људима?
Снимајући емисију „Перспектива“ обишао сам неколицину околних места, али први пут сам у Дервенти. Ја сам из мале средине као што је ова и увек волим да осетим ту топлину и гостољубивост код људи. Ово је моје прво дружење са публиком од увођења ванредног стања и жељан сам био „живе“ речи, а морам да кажем да ми се допада начин и правац којим путују мисли ових младих људи.
Инспирацију налазите у актуелним дешавањима, односно свиме што нас окружује. Да ли су вирус корона и ванредно стање били и за Вас инспиративни?
Људима сте у радару најчешће због онога што подиже највећу прашину. Мој труд иде у правцу актуелности, али да то звучи мало универзалније, другачији уметнички приступ и да мало искачем из калупа. Пандемија бар за сада није предмет мог интересовања, јер оно што сам започео прати неки другачији концепт, али то не значи да се некад у будућности нећу бавити тиме.
Какав је, према Вашем мишљењу, положај младих у Републици Српској?
Сматрам да се глас младих не чује довољно. Треба се умешати међу млади свет и питати их шта су проблеми, али и каква су потенцијална решења. Мишљења сам да млади нису политички незаинтересовани, мислим да је одлазак младих из земље одраз њиховог политичког става, јер се њихово мишљење и њихови квалитети не цијене довољно. Сматрам да средњошколци и студенти тренутно стање дијагностикују много боље него ми одрасли и да на основу тих својих сензора праве планове за будућност, останак или одлазак.
Какву поруку желите да пошаљете својим стриповима, књигама и музиком?
То су моја схватања и виђења. Битно ми је да изазовем реакцију, да изазовем размишљање, јер чини ми се да је то оно што највише недостаје – размишљање својом главом.
Свестрани сте умјетник, прије свега писац, да ли постоји неко ко Вам је узор?
Имати узора значи да желиш бити као неко други. То је лоше по сваког, јер се тако удаљаваш од свог гласа. Свакако да се дивим Бодлеру или Борхесу. Али ја сам се определио да будем реалиста уз примесе свега и свачега, што ме удаљава од реализма. Битно је бити бољи данас него јуче и остати уметник до краја.
Тежина
Шта има већу тежину, писана ријеч или музика?
За мене то је свакако књижевни рад. Мада, морам бити реалан, мислим да се можда даље чује музика.