Посао поштара, као традиционалних носилаца добрих вијести, чије су торбе увијек биле пуне писама, разгледница и честитки, али и разних финансијских дознака, данас је увелико другачији него у вријеме када интернет није имао примат у комуникацији, али и дан данас су радо виђени гости испред сваког дома.
Иако се ради о одговорном и захтјевном теренском послу, они који су се обрели у овој професији, кажу да уз све потешкоће ово занимање има своје чари због којих су му и вјерни.
Најдуговјечнији стаж поштара у Дервенти има Борислав Цвијановић који каже да је с годинама и промјеном свакодневице, посао поштара све одговорнији, а самим тим и тежи.
– Наш посао сада обухвата и наплату рачуна за струју и телефон, те доставу брзе поште. Некада је поштар био само поштар и у већини случајева вјесник добрих вијести – испричао је Цвијановић.
Младен Радишковић поштар је већ 30 година, а признаје да се овај посао увелико промијенио од времена када је он почео да се њиме бави.
– Раније су поштари у вријеме новогодишњих празника разносили честитке, писма, разгледнице. То је било далеко срећније вријеме и нас поштаре су дочекивали са осмијехом на лицу. Сада је посао једноличнији – рекао је Радишковић који је у овом занимање кренуо стопама свог тетка.
– Приче и догодовштине које ми је он преносио биле су ми толико занимљиве да сам одлучио да кренем његовим стопама – рекао је он.
Његов колега Зоран Зорић каже да су за неколицину суграђана управо поштари једини прозор у свијет.
– По природи сам комуникативан и знам да многим грађанима пуно значи када неко с њима поразговара и пита их за здравље, а посебно ако узмемо у обзир страх који влада због корона вируса – прича поштар који је цијели свој радни вијек посветио овом послу, непуних 40 година.
Док најмлађи међу њима, Марко Топаловић, иако не зна како је то када поштар редом измамљује осмјехе честиткама и разгледницама, каже да свој посао обавља са задовољством.
– Игром случаја сам се обрео у овом послу и сматрам да сам се добро снашао. Као и сваки посао и овај носи са собом и одговорност и различите занимљивости, али и догодовштине – казао је Топаловић.
Бакшиш
Младен Радишковић каже да о томе колико су поштари, који су раније углавном доносили пензије и друге дознаке, били радо виђени гости у сваком домаћинству, довољно говори бакшиш који су добијали. Они хитрији међу њима, за „муштулук“ су солидно награђивани.
