Бијељина и Вишеград и даље су једине локалне заједнице у Српској у којима је недјељом рад продавница потпуно забрањен, док остале прибјегавају само првој смјени, што је, према ријечима надлежних у општинама и градовима, за сада најбоља варијанта и корак ка слободном посљедњем дану у седмици.
Предсједник Савеза општина и градова Српске и градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић истакао је за “Глас Српске” да је најбоља варијанта да се недјељом ради скраћено, односно до два или три.
– Подржавамо све оно што долази из појединачних локалних заједница, а истовремено представља подршку радницима. Полурадна варијанта је најприхватљивија, да продавнице раде недјељом до два-три. Када су у питању радници из трговачког и угоститељског сектора, дајемо подршку да се рад недјељом регулише у дијелу ограничења према послодавцима, али да не буде у потпуности забрањен – казао је Ћосић.
Према његовим ријечима, много је то лакше регулисати у мањим локалним заједницама, за разлику од оних са већим бројем становника.
– Мање општине могу регулисати забрану рада недјељом, с тим што би дозволили драгсторима да имају могућност да раде недјељом, тиме би робу у одређеним маркетима учинили доступним домаћем становништву и не би пореметили ланац снабдијевања. Велики градови са 50.000 становника и више знатно теже могу наћи рјешење. Не можемо направити ситуацију да недјеља буде без снабдијевања робом широке потрошње. У тој варијанти се мора дозволити одређеним врстама продавница да раде барем један период – истакао Ћосић и додао да су начелници увијек на страни радника.
Једна од локалних заједница која је ограничила радно вријеме недјељом, између осталих, јесте Дервента, а градоначелник Милорад Симић за “Глас” каже да су дошли до рјешења да продавнице раде недјељом прву смјену.
– Све је то кренуло на захтјев грађана, првенствено мајки које ни недјељом не могу да се посвете породици. И тешко је то било договорити на самој сједници Скупштине града, па смо организовали јавну расправу на ту тему, гдје су се појавили кључни трговци и њихови овлашћени представници. Превладало је половично мишљење да недјељу радимо до три, без друге смјене до 10 увече – рекао је Симић.
Он је додао да се могу похвалити као град који има 7.000 запослених, те да на бироу скоро па немају заинтересованих за посао.
– Ми не желимо да правимо штету, али не желимо да се враћамо у робовласничко друштво. Скупштина је донијела закључак, ишли смо тим компромисом на пола, па ћемо видјети како ће то изгледати један период. Разумијем и газде, али и раднике. Драгстор се подразумијева да ради од нула до 24 – казао је Симић.
Он је додао и да све трговце ставља у исту раван.
– Увијек сам за то да станемо на страну радне снаге. На крају, нити има газде без радника, али ни радника без газда, а због нове мјере присутно је задовољство. Радници су очекивали комплетну слободну недјељу, ми нисмо били храбри као Бијељина, ово је један корак, па ћемо видјети шта је најбоље у даљем периоду како да дјелујемо. Ако буде разумијевања, ја сам заговорник да се комплетна недјеља не ради, али за сада то пред одборнике неће ићи док не прође један период – рекао је Симић.
Први човјек Вишеграда Младен Ђуревић каже да нису осјетили проблеме, али да радници у продавницама јесу велико олакшање.
– Имамо два драгстора и њима је омогућено да раде, тако да је на задовољство грађана, али и запослених, то добра одлука. Било је мало негодовања власника радњи, али, ево, послије дужег времена испоставило се као исправна одлука. Чуо сам да неки заговарају да се та одлука поништи, али мислим да за то нема потребе, недјеља је дан за породицу – рекао је Ђуревић.
Угоститељски сектор
Поред трговине, ова тема, према ријечима Љубише Ћосића, интересантна је и у угоститељском сектору.
– И ту имамо приједлог рјешења и мислим да је најоптималније слиједити праксу западних земаља. Двократно радно вријеме, рецимо да се кафићи и ресторани недјељом отварају у десет и раде до два, а слиједи пауза до шест, па да раде до десет, једанаест увече. Ми себи не смијемо дозволити луксуз да парализујемо неке локалне заједнице, јер ће људи отићи недјељом у други град, посебно близу ентитетске границе, тако да начелници и градоначелници треба да буду опрезни при доношењу оваквих одлука – казао је Ћосић.