Било да је потребан превоз на подручју града или ка дестинацијама у другим градовима и државама, путницима у Дервенти на располагању је 11 регистрованих такси превозника.
Сви они испунили су законске прописе за обављање ове дјелатности, а дозволе за њихов рад издало је Одјељење за привреду и друштвене дјелатности Градске управе.
– Одјељење прима захтјев за регистрацију такси превозника као предузетничке дјелатности, а уз сву приложену документацију у року од два дана издајемо рјешење о регистрацији. Тренутно имамо 11 предузетника који се баве такси превозом – казао је начелник овог одјељења Славен Пашалић.
Међу дервентским таксистима најдужи стаж има Наде Босић који је на располагању путницима од 1983. године.
– Када упоредим овај посао сада и у периоду прије рата, обим посла је исти. Раније је било више народа, али и таксиста, а сада нема пуно таксиста, а мање је и народа. Не могу рећи да је посао лош. Заради се довољно за живот – каже шездесетдвогодишњи Босић који углавном превози путнике на подручју града, а са осталим колегама његује коректну сарадњу.
– Буде понекад ситних проблема, али то није ништа велико, све се превазиђе, као и у другим пословима. Сви смо добре колеге, уважавамо се и уступамо један другом вожње када не можемо стићи – додаје Босић наводећи да услуге наплаћује углавном по договору.
– Понекад вожњу наплатим тек када муштерија добије пензију или неко друго примање. Вожње на подручју града углавном се крећу око шест – седам марака, а изван града по договору – каже он.
Миленко Николић таксиста је од 2012. године.
– Посла има, углавном дању, а некада и током ноћи када буде позива. Нисам имао проблема са муштеријама, у већини случајева су то људи из Дервенте који требају превоз до љекара, пијаце, продавнице. Буде ту и позива омладине када се враћа кући из ноћног изласка – испричао је Николић.
Деценију дуг стаж таксисте има Мирослав Грубиша који неријетко вози путнике и на удаљеније дестинације.
– Свиђа ми се посао, волим авантуре и да обилазим градове, а нисам од оних који су за монотон посао. Најудаљеније вожња коју сам до сада имао је у Штутгард, а често муштерије возим и до Београда, Загреба, Сарајева или Бањалуке – каже Грубиша истичући да га муштерије препоручују једни другима, па ријетко има потребу да иде на такси стајалиште.
– Цијене су скоро једнаке код свих нас који се бавимо овим послом. Битно је бити задовољан, не може се човјек обогатити као такстиста, али може живјети да му ништа не фали. Нађе се времена и за породицу и све остало – додаје он.
Услуге такси превоза често користи Коса П. и то највише када одлази код љекара.
– Много ми значи што дођу на кућни праг, одем код љекара и у повратку обавим и друге послове. Дви таксисти су љубазни и услужни, тако да за њих имам само ријечи хвале – додала је она.
Такси стајалиште у Дервенти налази се поред старе аутобуске станице.
Одлука
Одлуком о начину, организацији и условима за вршење такси превоза одређено је да је такси превоз јавни ванлинијски превоз за који се цијена превоза утврђује таксиметром по цјеновнику или на основу погодбе, а возило којим се обавља превоз може бити старости до 15 година, обиљежено таблом „TAXI“.