Знајући да је здравље највеће богатство сваког човјека нема љепшег осјећаја од оног када човјеку помогнете док је болестан и управо је то највећа сатисфакција коју медицински радници могу да осјете.
Истакли су то медицинска сестра Мира Ђујић и техничар Жељко Марковић из дервентског Дома здравља, који су поводом 12. маја, Међународног дана медицинских сестара и техничара, подијелили своја искуства у овом занимању, његове добре и лоше стране, али и разлоге за одлуку да уплове у медицинске воде.
Ђујићева већ готово 40 година ради као медицинска сестра и свом радном вијеку прошла је разне службе, од сестре на одјељењу до Службе хитне медицинске помоћи. Жеља да помаже људима води је цијели радни вијек.
– Волим људе и увијек сам жељела да помажем народу, а то ме је и навело да изаберем овај позив. Нама је радно мјесто друга кућа у којој понекад проводимо више времена него у властитом дому. Иако буде и заиста тешких ситуација, да опет морам да бирам, без дилеме бих изабрала ово племенито и лијепо занимање, без обзира на то што није довољно цијењено – каже Ђујићева.
За разлику од Ђујићеве, медицински техничар Жељко Марковић стицајем различитих околности обрео се у медицинској струци.
– Као мали маштао сам да будем војно лице, али су дошла ратна дешавања, па ми то више није било примамљиво. У то вријеме медицинска школа је била популарна у мојим родним Станарима, а и моја старија сестра је похађала ову школу и њене приче о тој стуци су ме привукле медицини – казао је Марковић који у Дому здравља Дервента ради већ 16 година.
И Марковић и његова старија колегица истичу да је ово занимање препуно изазова, али и мноштва позитивних страна.
– Најтеже је када нам дођу болесна дјеца, на то смо сви некако највише осјетљиви, а највећа нам је сатисфакција и уједно и награда када видимо напредак и тренутак опоравка пацијента – сагласни су они.
Као радне колеге у Служби хитне помоћи често су доживљавали стресне ситуације са којима су временом научили да се носе.
Без обзира на потешкоће, и Марковић и Ђујићева уз осмијех закључују да свој позив не би мијењали, а свим будућим медицинским радницима поручују да неће направити грешку уколико уплове у ове воде.
Непоштовање
Ђујићева и Марковић додају да им, као здравственим радницима који воле свој посао, смета што се неријетко о овом занимању говори са недовољним поштовањем.
– То је прелијепо занимање, али није цијењено и није награђено, а у посљедње вријеме тешко нам пада својеврсно непоштовање здравствених радника. Није могуће да никоме нисмо помогли током ове незавидне ситуације са корона вирусом. Толико смо се трудили и и даље се трудимо, гледамо увијек да изађемо у сусрет пацијентима, да радимо и више него што треба, а опет поједини људи то не цијене – додали су они.