Основе јапанског језика, као и главна обиљежја ове земље и њене културе, имали су прилику да изучавају и доживе средњошколци у Центру за дјецу и омладину са сметњама у развоју „Будућност“ током другог полугодишта минуле школске године.
Водич кроз језик, културу и обичаје ђацима је била наша суграђанка Михо Ђекић, која је рођена у Јапану. Она је с одушевљењем реализовала идеју да ученицима пренесе барем дио богатства језика и обичаја своје земље.
– Јапански језик има три писма, хирагану, катакану и канђи, те кана, које може да се прилагоди Брајевом писму. Свакако, језик је тежак и није потпуно еквивалентан српском, тако да сам одлучила да ученике током првог полугодишта часова навикнем на „звук“ јапанског језика, да кроз разговор сагледају различитости и упознају се са занимљивим дијеловима културе који нису уобичајени овдје, а брзина којом су они усвајали одређена знања ме изненадила и одушевила – објаснила је Ђекићева додавши да је за часове припремала и градиво за слијепе и слабовиде ученике.
– Часове смо имали једном седмично, а на почетку сваког часа поновили бисмо шта смо радили претходнох часа, а онда бисмо прешли на ново градиво. За сваки час сам припремала двије врсте материјала, међу којим и превод са јапанског, за слабовиде и слијепе ученике – казала је Ђекићева додавши да се ђацима свидио њен начин рада, а како би себи олакшали усвајање градива, довијавали су се на различите начине.
– Неки од ученика из групе би често отпјевали неку ријеч како би је боље запамтили или брже набрајали, с обзиром да смо почели од бројева. Било је и оних који су знали по неку ријеч од раније, па су са радозналошћу хтјели да уче најчешће фразе. Често су се шалили да брзо науче, али брзо и забораве – рекла је Ђекићева казавши да су у сврху да ученици „осјете“ јапанску културу и менталитет помогли конкретни примјери.
– Некада би им донијела зачине, чајеве или храну на час и представила традиционалну одјећу, а свидјело им се и када смо обрађивали изреке – казала је она додавши да се нада да ће имати прилику да ученицима настави да представља Јапан у свим својим бојама и наредног полугодишта.
Ученици се надају да ће часова јапанског језика имати и у наредној школској години.
– Јапански језик ми је прилично занимљив, чему се нисам надала на почетку. Ништа од градива није било нарочито тешко, а наставница није инсистирала на усвајању градива, већ смо више разговарали о занимљивостима – рекла је ученица Сунчица Спасојевић, док је Драгана Тодоровић додала да је највећи утисак на њу оставила храна.
Ненаду Ковачевићу писани дио јапанског језика био је најзахтјевнији.
– Најтеже ми је било писање, читање и изговор неких ријечи, јер језик има доста симбола. Такође, занимљиво ми је било да слушам о јапанским празницима – казао је Ковачевић додавши да је интересовање за јапански језик пробудила љубав према анимеу, док су Милошу Којићу симболи били најзанимљивији дио часова.
– Највише пажње су ми привлачили симболи на материјалима које је наставница израђивала шилом. Занимљиве су ми и разлике у односу на нас, понајвише образовни систем, јер дјеца проведу скоро цијели дан у школи – оцијенио је Којић.
Радионице
Осим сазнања о обичајима, припреми хране и чајевима, ученици су имали прилику и да кроз радионице израђују карактеристичне украсе, те су тако настајали оригамији и накит.