Интерфолк фест „Босиљковање“ и ове године наставио је традицију дужу од двије и по деценије празнујући традицију, обичаје и различитости представљене кроз музику, игру и пјесму око 280 учесника.
Завршница фестивала данас је улицама Дервенте у дефилеу провела домаћине из КУДМ „Босиљак“, као и у народне ношње обучене Бањалучане, Сарајлије, Словаке, Русине, а врхунац „Босиљковања“ вечерашњи је концерт у Спортском центру.
– Жеља нам је била да ове године угостимо фолклорне ансамбле националних мањина, али неки се нису могли одазвати, али се надамо да ће бити прилике за проширење програма у том смислу наредних година. Организовали смо промоцију „Босиљковања“ у Српцу, Прњавору, Броду и Добоју. Имали смо одређене сегменте које до сада нисмо имали у оквиру те промоције и то концерт у Петрову у склопу Дана општине, те наступ у рафинерији у Броду – рекла је руководилац „Босиљка“ Стана Наградић истакавши да је поносна на све чланове друштва.
– „Босиљак“ окупља око 180 младих распоређених у три ансамбла и двије школе фолклора у Календеровцима и Агићима. То је војска младих који радо остају ту, раде и поштују друштво и правила дјеловања и заиста сам поносна на њих – казала је Наградићева.
У Дервенту су поводом „Босиљковања“ стигли чланови КУД-а „Чајавец“ из Бањалуке.
– Фолклором се бавим релативно кратко, шест или седам година, а члан овог друштва сам постала због јединствене атмосфере, односа са саиграчима и осјећаја друге породице – рекла је Милица Аћић, а Алмедин Теровић из сарајевског РКУД „Пролетер“ казао је да је сваки наступ и концерт имају већи значај за играча.
По први пут на дервентској сцени представили су се чланови Русинског ансамбла „Матка“ из Новог Сада.
– Ми смо дошли са групом ветерана фолклора и представили смо своју игру, као и етно – сто. Русини немају матичну земљу, стога имамо игре које су карактеристичне за Источну Словачку, Пољску, Украјину и Румунију, места где живе Русини, а представљамо се нешто мирнијим играма – рекла је Маријана Мулкаџи Сивчи из овог ансамбла, а задовољство гостовањем истакао је и предсједник Словачког ансамбла из Нашица Маријан Марчек.
– Карактеристично за нашу игру је весеље, спонтаност, пјесма и скромна ношња која дочарава да наши преци нису били богати кад су се доселили, али су били ведрог духа – рекао је Марчек.
