Иако пут до титуле најбољег ученика Основне школе „19. април“ није било лак, Лани Николић сваки пређени корак на путу успјеха служи на понос, доказујући да труд и подршка породице дају најбоље резултате.
Николићева, с обзиром на титулу ученице генерације, храбро стоји пред новим изазовима који је од септембра очекују у гимназији.
– Постићи највише признање у генерацији није било лако, посебно у деветом разреду када је био прави изазов прећи веома обимно градиво и упоред с редовном наставом припремати се за такмичења. Било је и непроспаваних ноћи, али је вриједило. Све то су ми много олакшали наставници који су, вјерујем, нас ђаке добро припремили за средњу школу – казала је Николићева која је од седмог до деветог разреда била редован учесник такмичења из математике и физике.
– У седмом разреду сам на регионалном такмичењу из математике била пета од укупно 20 учесника, на шта сам заиста поносна. Такође, поносим се и учешћем на такмичењу „Ћирилица, чедо моје“ у осмом разреду, а због обимног градива које смо морали обухватити, остало ми је у веома лијепом сјећању – додала је ова ученица која из основне школе носи мноштво лијепих успомена.
– Чини ми се да ћу заувијек памтити двије посљедње клупе у реду до прозора, гдје сам сједила у два разреда, памтићу и часове математике, бијелу и црвену збирку задатака, као и наставницу која ме мотивисала у свијету бројева. Свакако, било је и изазова који су ми урезани у сјећање, а од свих најтеже су ми „падале“ лекције из биологије, тачније градиво у деветом разреду о анатомији човјека, али и њемачки језик ми није баш „глатко“ ишао – испричала је она казавши да је подршку и снагу добијала од пријатеља, као и од родитеља и старијих сестара које су увијек налазиле начин да је подрже.
Школовање у гимназији, које јој предстоји, настојаће да искористи како би пронашла свој пут за будућност.
– Двоумила сам се између опште и рачунарско -информатичке гимназије, јер се више проналазим у информатици, математици и физици, али одлуку о избору будућег занимања на неки начин сам донијела са пријатељима – признала је Николићева.
Карате
Осим што је ђачку књижицу испунила петицама, ова ученица имала је времена и за хобије.
– Тренирала сам карате од девете године, а престала сам ове године у фебруару. Носилац сам смеђег појаса, а вјерујем да ће се отворити прилика да се поново вратим каратеу и остварим жељу да положим за црни појас – казала је Лана Николић.