Има разних реакција на стрипове и карикатуре, али у суштини, нека главна је да они који се у њима нађу јавно показују толеранцију, а тајно кукају и жале се.
Рекао је то у интервјуу Дервентском листу стрип мајстор и карикатуриста Марко Сомборац чија рубрика „Блиц стрип“ у најтиражнијим дневним новинама у Србији излази од 2005. године. Сомборац је био гост првог издања „Пркос – феста“ у Дервенти гдје је излагао своје стрипове и израђивао карикатуре посјетиоцима ове љетње манифестације.
– Раније је било теже, јер се бориш са разним притисцима, економским, егзистенцијалним, политичким и уредничким, а сад имамо и ту хумористичку конкуренцију у виду политичара. Са појавом неких политичара код нас, али и у региону и свету, јако тешко можеш да пародираш неке ствари и изјаве – рекао је Сомборац.
Како изгледа радни дан стрип мајстора и карикатуристе чије стрипове објављује најтиражнији дневни лист у Србији?
– Један радни дан карикатуристе почиње заправо дан раније и то гледам које новине ће излазити сутра, пратим јутрошње вести, шта је најављено да ће да се деси и шта је најефектније да изађе сутрашњег дана, а за све то време казаљка неумољиво јури ка „цајтноту“. У принципу, фокус је на оном што је најактуелније, дакле вест дана. Не могу да измишљам и натурам неке теме, једино ако хоћу да скренем пажњу са неке теме да се о њој не би причало.
Инспирације Вам очигледно не недостаје, јер сте један од најпознатијих и најцјењенијих у свом занату. Али, како филтрирате догађаје, људе и појаве који постају тема Ваших стрипова?
– Што се тиче инспирације, свакако реч је о актуелностима, а главни проблем је да су нам политичари главна конкуренција. Раније је било теже, јер се бориш са разним притисцима, економским, егзистенцијалним, политичким и уредничким, а сад имамо и ту хумористичку конкуренцију у виду политичара. Са појавом неких политичара код нас, али и у региону и свету, јако тешко можеш да пародираш неке ствари и изјаве, тако да има доста познатих примера тога. Ми смо, на пример, имали министрову тетку, Палмину жирафу, разне председникове бисере, па Додика који неће да плати грејање за општине које нису гласале за њих, па добијање вакцина за сиромашне и разне друге примере са којима се тешко борити. Не знам да ли ћемо и ми постати као они стари занати где мора држава да нас дотегне.
Да ли се дешавало да нека тема или личност буду „забрањени“ за стрип, односно трпите ли неки вид притиска током свог рада?
– Генерално, медијска сцена је подложна политичким – бизнис утицајима, и то нису само егзистенцијални, некад буду и физички притисци, али сам ја имао срећу да радим у таквом медију где оно што стварам може да прође. Ми карикатуристи се некако провлачимо, а вероватно је и политичарима довољно да узму остали озбиљни део медија под своје, а и ми да останемо на неки начин.
Љубитељи стрипа, али и карикатура, разумију сатиру која је у основи овог жанра. Али какву повратну информацију имате од људи који су актери Ваших радова, с обзиром да су то често јавне личности, политичари?
– Има разних реакција, али у суштини, нека главна је да јавно показују толеранцију, а тајно кукају и жале се. На пример, бивши премијер Коштуница коментарисао је да он прати шта се објављује, али би волео да има мало више добрих вести у стрипу, па председник Бирис Тадић који се жалио да не гледам стратешки, него површно, Томислав Николић је говорио да воли духовите људе, али није му смешно све у вези са њим и слично. За тренутно актуелне, више имам бочне информације, јер су они медијски вештији, јавно те хвале, а тајно зову уредништво које ми је брана од свих тих позива, па ми тек касније јаве када је неко звао и жалио се. Један случај ми је остао најсимпатичнији и остало ми је жао што ми нису рекли, а то је ситуација када сам цртао једног бившег премијера стално као кафе-куварицу и нудили су ми да проведем седам дана у Влади да би се уверио да он стварно не кува кафе. Верујем да би то било заиста занимљиво за пренети.
Имате ли неки конструктиван савјет за младе који тек откривају свој таленат за стрип?
– Доста наших ради „стори – бордове“, стрипове, игрице за иностранство, тако да верујем да они већ сами знају шта треба, али ако могу неки савет да им дам то је да што више читају, скидају занат, да стичу што више искуства и уметничког и животног, јер то ће све да буде уткано у њихову уметност чиме год да се баве.
Почеци
Општепознато је да сте први стрип израдили још у вртићу. Ко су Вам били узори и како је изгледао Ваш пут од стрип цртежа у обданишту до данас?
– Моји су сакупљали „Политикин забавник“ који верујем да је имао утицај, а гледао сам разне дечије часописе. Али, вероватно је свој део понео и моменат када сам нашао очеве примерке „Ошишаног јежа“ или „Керемпуха“ и његове оригинале, јер је и отац раније био карикатуриста. Вероватно се хватао за главу када је видео шта је почело да ме интересује, јер је тада изгледало да ће да буде неозбиљно. То су били неки најранији узори, а поред тога Петричић и Коракс, наравно да сам хтео да се бавим и озбиљним стрипом, разни реалистични стрип аутори, али увек се некако провлачила та карикатура, та наша стара школа и гледао сам да од сваког понешто научим, да се инспиришем.