Један од најзначајнијих носилаца дервентске културне сцене и чувар писане ријечи, те стуб очувања традиције дервентског краја, Народна библиотека „Бранко Радичевић“ и током 2021. године наставила је утабаном стазом задржавајући статус културног бастиона града.
Како се наводи у извјештају о раду ове установе за 2021. годину, у библиотеци су посебно поносни на богат књижни фонд који је лани бројао 42.720 књига. Заштитни знак дервентске библиотеке су и њени вјерни корисници, којих је лани било 3.487, међу којима су се по бројности истакли основци, њих 602.
Као и ранијих година, на жеље читалаца је посебно обраћана пажња, који су својим сугестијама и приједлозима учествовали у набавци нових наслова, а много пажње усмјерено је и ка обавезној школској лектири. Библиотечки фонд у 2021. години обогаћен и новим сликовницама и књигама за младе, а полице су освјежене са укупно 315 нових књига.
Добра сарадња са наставним кадром у школама и вртићима, те креирање занимљивих садржаја, као и утисак отвореног и слободног окружења за учење и дружење у овој установи, донијели су библиотеци 21.104 посјета.
Поред очувања писане ријечи, како на полицама, тако и у музејској збирци, ова установа радила је на учвршћивању темеља добре сарадње са образовним, али и другим установама која је започета претходних година.
– У току 2021. наставили смо сарадњу са корисницима школске библиотеке Основне школе „Ђорђо Панзаловић“ која је организовала акцију прикупљања књига за њихову школску библиотеку. У нашој установи прикупљен је 401 наслов који је допунио фонд ове школске библиотеке – навели су из библиотеке истичући да су и поред пандемије корона вируса настојали да наставе активности по којима су препознатљиви.
– Организовали смо размјену уџбеника, а сарађивали смо и са удружењима грађана, међу је и Удружење жена које је у нашим просторијама одржавало своје радионице – казали су из библиотеке додавши да је ова установа наставила под својим кровом да његује глумачку умјетност, а постала је дио и неких нових пројеката.
– Библиотека је и у протеклој години припремила бројне културно – образовне и анимацијске програме кроз већ познате пројекте за младе и одрасле, а који су у 2021. години били прилагођени епидемиолошкој ситуацији, тако да су манифестације окупљале наше суграђане не само у нашој згради, него и на платоу испред објекта. Једна од значајнијих манифестација засигурно је „Љетна арт сцена“ којој пружамо подршку. Такође, под нашим кровом угостили смо и Школу глуме која је окупљала три групе суграђана, а који су клесали своје таленте и показали их не само у нашем граду – нагласили су из библиотеке.
Поред организације манифестација, промоција књига, представа у сарадњи са другим културним стјециштима, библиотека се показала и као друштвено одговорна установа.
– Постали смо члан фондације „Пријатељи породице“ на основу којег све породице са троје и више дјеце имају право на бесплатно чланство у библиотеци, а поводом Свјетског дана књиге, 23. априла, у библиотеку је бесплатно учлањено 127 здравствених радника као вид захвалности за пожртвован рад у периоду пандемије – објаснили су из ове установе.
Библиотека за свој допринос и рад у пољу културе може да се похвали и одличном сарадњом коју је остварила са бројним штампаним и електронским медијима, а који су помно пратили њене активности.
Читаоци
Као и ранијих година, библиотека је наградила највјерније читаоце, а то су Нада Нинковић из одјељења за одрасле, која је прочитала 108 наслова и Александар Рикановић из дјечијег одјељења, који је прочитао 44 књиге.
Локалитет Ћелар
Током протекле године, обављено је теренско археолошко истраживање на локалитету Ћелар у насељу Костур, како би се утврдило постојање темеља цркве и православног гробља из 18. и 19. вијека, а у истраживању и финансирању истраживања учествовала је и Народна библиотека.
Вашар
Захваљујући активностима Народне библиотеке дервентски Вашар увршћен је на листу нематеријалног културног насљеђа РС. Идући корак је припремање кандидатуре за листу УНЕСКО што би за Дервенту и вашар значило излазак на свјетску сцену, тако да би овај дио идентитета нашег народа, који траје већ 170 година, постао елемент свјетске културне баштине.