Параклис Светог Николаја Жичког у комплексу манастира у Доњој Бишњи, који је задужбина Благоја и Јагоде Симић из Доње Лупљанице, сутра ће освештати владика зворничко – тузлански Фотије.
Дочека владике заказан је за 8.30 часова, а у великој манастирској цркви у девет часова биће служена литургија, послије чега је планирано да крене литија до мале цркве, а потом и њено освештање.
Идеја за градњу мање цркве, параклиса, потекла је средином 2012. године а уз благослов тадашњег владике зворничко – тузланског Василија и игумана манастира Покрова Пресвете Богородице у Доњој Бишњи Симеона почело је њено подизање. Према жељи породице Симић црква је посвећена Светом Николи.
– У договору са супругом Јагодом и сином Оливером одлучио сам да градимо цркву, а коју бисмо посветили Светом Николи, нашој крсној слави. Жеља нам је била да за живота створимо мјесто на које бисмо долазили и које би окупљало вјернике као и у манастиру. Од прошле године, када смо изгубили сина, ова црква је и спомен на његов овоземаљски живот – казао је Благоје Симић додавши да у току градње цркве испуњена једна од њихових жеља.
– Остварила нам се жеља да наши унуци буду крштени у тој цркви, а што смо имали на уму и за сву другу дјецу у наредним годинама, јер нас радује да ће многа дјеца овдје приступити светој тајни, а многе породице се окупити тим поводом – рекао је Симић захваливши свима који су на било који начин подржали градњу цркве.
Он је додао да је прије три године завршена и стаза која повезује остатак манастирског комплекса са црквом, а у плану је и даље уређење, тачније парк са клупама и садржајима за дјецу.
Иконописање цркве завршено је прошле године, а како је истакао игуман манастира отац Симеон, црква је грађена по узору на објекат Гале Плацидије у Равени.
– Творци идејног рјешења смо мјештанин Зоран Ђекић и ја. Наравно, рјешење је претрпјело измјене при којима је тежња била на томе да црква буде што наличнија на велику цркву манастирску. На примјер, Благоје је предложио да половина фасаде буде од камена с обзиром да је то трајнији материјал, а и звоник изгледа другачије, јер је владика Василије приликом градње предложио да звоник буде отвореног типа што је особина цркава у Далмацији, Херцеговини и Црној Гори. Такође, предложио је да купола буде шестоугаона – објаснио је игуман додавши да су иконописе радили браћа Данијел и Велибор Билић, заједно са Ненадом Глишићем.
Чесма
Осим цркве грађена је и спомен – чесма на којој се налази лик Пресвете Богородице, гдје је вјерницима на располагању питка вода и мјесто за одмор.
– Изградња чесме донекле је била повезана са тиме да заклонимо цркву, односно да људи улазе на главну капију, тако да смо изградили зид са те стране, па касније и чесму – објаснио је отац Симеон.