У воћњаку Мире Асентића у Куљеновцима на површини од око 45 дунума, гдје доминира крушка и више врста шљиве, род дуго година није био гори.
Овој ситуацији, објашњава Асентић, кумовале су лоше временске прилике овог прољећа, па је киша сапрала цвијет, а с њим и род.
Шљива „чачанска родна“, „чачанска љепотица“ и „чачанска најљепша“, те „стенли“, разлику од лани када је са стабала убрано око 50 тона, ове је године подбацила.
– Ове године нисам убрао нити једну једину шљиву. Одмах након цвјетања услиједило је 28 кишних дана, па је у међувремену допринос штети дала и велика влага. Такође, ноћи су биле веома хладне и све је то докрајчило род. Вријеме је очигледно утицало на комплетну воћарску производњу, јер ни крушка, а ни јабука нису дале принос. – рекао је Асентић.
Када шљива роди, каже ова воћар, мања количина буде пласирана за конзумирање, док све остало буде употријебљено за производњу ракије.
Када су у питању сезонски радови, сада у овом шљивику, старом девет година, слиједи третирање на бази бакра, и орезивање стабала.
– За орезивање морамо чекати хладније вријеме, јер ако се стабло прерано ореже, онда јаки мразеви, такође, негативно могу утицати на плод. Међутим, и поред доброг земљишта и адекватних агротехничких мјера, принос у великој мјери зависи од временских прилика – рекао је Асентић.
Он додаје да би за све воћаре на овом простору било веома корисно да се удруже, јер би то могао да буде излаз из проблема са којима се суочавају.
– Сматрам да би оснивање удружења воћара било једини спас за опстанак свих плантажа, како већих, тако и оних мањих. Више нема ни задруга, које су некада откупљивале све што се произведе, тако да је ситуација прилично тешка. С обзиром да је тржиште неуређено, без удруживања ускоро неће бити ни производње, казао је Асентић, додавши да проблем представља и недостатак радне снаге.
Виноград
Миро Асентић у Куљеновцима, удаљеном свега неколико километара од града, посједује и мањи виноград са око 500 чокота винове лозе сорти „шардоне“ и „совињон“. Обезбиједио је систем наводњавања „кап по кап“, којим је покривен већи дио плантаже.