Просвјетним и књижевним радом, али надасве људскошћу и топлином, Драгица Ђекић оставила је низбрисив траг у животима своје породице, пријатеља, сарадника, али и већине људи које је познавала.
Истакнуто је то данас током комеморативног скупа у Центру за културу посвећеног професорици српског језика и књижевности, некадашњој директорици Основне школе „19. април“ и пјесникињи која је преминула јуче у 72. години.
Чланови њене породице, пријатељи, сарадници и бројни други суграђани, окупили су се данас у намјери да се заједно присјете лика и дјела вољене супруге, мајке, професорице, сестре по перу и упишу у књигу жалости.
Срето Танасић, брат Ђекићеве, у име породице преминуле захвалио је свима за присуство комеморацији, али и онима који су јој на било који начин били подршка у животу и раду.
– Обично се каже да се човјек никада не може одужити родитељима, завичају и школи, али ја могу рећи да се Драгица одужила својим родитељима, она је наш понос, четири брата су поносна на њу. Да није свом завичају дала ништа друго осим пјесме коју смо чули то би било довољно – казао је Тансић истичући да све што је Драгица постигла може служити на част родном Подновљу и ширем завичају.
– Она је постигла у просвјети све што се могло, извела је 40 генерација ђака, учила их ономе што је најбоље. Њу је красила врлина скромности – казао је Танасић.
У име колектива Основне школе „19. април“, који је својевремено Ђекићева предводила, од некадашње директорице и наставнице опростила се директорица Елвира Миљић.
– Драгица је била оличење правог просвјетног радника, педагога, колеге. Свако ко је желио, имао је од ње шта научити. Тиха, препознатљива по скромности, али и стручности, увјек је стајала на располагању свима. Имала сам посебну част да са Драгицом блиско сарађујем, стварале смо и из тога периода је остао снимљен наш ЦД, са њеним текстовима и мојом музиком, а наша химна школе остаће заувјек дио школе – казала је Миљићева наглашавајући да уз оличење правог просвјетног радника била, прије свега, добар човјек.
Ђекићева је 2008. године награђена Великогоспојинском повљеом за златним грбом Дервенте, а градоначелник Милорад Симић истакао је да ће овај град још дуго памтити њене допринос.
– Прилично смо се интензивно дружили, и то породично. Драгица је толико тога урадила, написала и учинила, штро не може нестати, умријети и остаће уписано у нашим успомена. Вјерујем да ће Дервента дуго и вјечно памтити њене стихове, рад, допринос и све оно што је она била као човјек – казао је Симић.
Комеморацију су употпунили и стихови чији је аутор била
преминула.
Ђекићева ће бити сахрањена сутра на гробљу у Ритешићу код Добоја, а посљедњи испраћај заказан је у 13 часова испред цркве у Шешлијама.
_
Биографија
Ђекиђева је рођена 3. марта 1952. године у Подновљу, а Учитељску школу завршила је у Дервенти, да би потом дипломирала на Филозофском факултету у Бањалуци. Цијели радни вијек провела је у просвјети, а за свој књижевни рад, који је заступљен у многим лексиконима и објављиван широм региона, те у Русији, добијала је значајна признања. Године 2008. године добила је Великогоспојинску повељу, највише признање Дервенте.
Објавила више пјесничких књига, а њена дјела заступљена су у више антологија дјечије поезије у Србији, као и у антологији српске поезије за дјецу на српском и руском језику.
У Дервенти је покренула и издавала први ђачки лист у Републици Српској „Ђачко перо“ и Април“ организовала фестивале дечијег стваралаштва и хумора, на којем су учествовале бројне школе из Републике Српске и Србије, као и из ФБиХ, Хрватске и Црне Горе.
Пјесме су јој превођене на македонски и руски језик, а објављиване у Републици Српској, Србији, Хрватској, Македонији и Русији. Била је члан Удружења књижевника Србије и Удружења књижевника Републике Српске.