Љубав према поправкама и „мајсторлуку“, коју гаји од малих ногу, Дервенћанин Марко Лазаревић преточио је у животно занимање, а од протекле јесени суграђанима је постао стална адреса на коју могу да се обрате у случају било каквих кварова у својим домовима.
Иако се окушао и у другим пословима, а прилике су се отварале и у Њемачкој, Лазаревић је ипак одлучио да поправке буду његово занимање.
Интересовање за поправке и електричне инсталације родило се у дјетињству када је пратио оца у разним пословима.
– Са оцем сам проводио много времена као дјечак, највише при изградњи куће у селу. Тада ми је и усађена љубав према поправкама, а касније сам ширио умијеће помажући другима и то зету, па касније и најбољем електричару Ивану Коваљу, па Радету Лукићу и другима. Фактички сам од „испомоћи“ постао мајстор – рекао је Лазаревић додавши да му је интересовање за разне послове поправки доносило први џепарац, а у животу слободу.
– Када сам имао око 12 година у нашем стану замијенио сам багламе у кухињском плакару, а наша комшиница Анђа Рубић питала је да замијеним и у њиховом стану. Она и њен супруг Анте набавили су материјал и за обављени посао ми платили тадашњих 20 њемачких марака – сјећа се Лазаревић додајући да је посао кућног мајстора мање поправке које имају везе са електроинсталацијама, водоинсталацијама, намјештајем, браваријом, столаријом и слично.
– Мене је све то одувијек занимало и сада немам осјећај да је то мој посао, јер све радим с ужитком. Од протеклог септембра, када сам регистровао дјелатност, највише посла сам имао око електро и водоинсталација. У децембру је било посла да заиста нисам могао све постићи, радио сам од седам ујутру, долазио кући у један, два иза поноћи и опет нисам стизао све. Свакако, посла има, било да је то чишћење бојлера, замјена утичнице, поправка намјештаја, вентила, капије и других послова – рекао је овај Дервенћанин који признаје да највише воли послове обраде метала, али да и није баш чест случај да му се суграђани обраћају за ову врсту послова.
Да овим занимањем у Дервенти жели озбиљно да се бави, показатељ су и планови за будућност.
– За будућност планирам усавршавање, да могу да радим неке софистицираније послове, да бих могао и да уложим у алате и да то заиста буде озбиљно. Сама регистрација фирме вјерујем да је ставила ноту озбиљности на занат, иако сам слушао и савјете да радим „на црно“, али ја сам хтио да све што радимо буде потпуно валидно – казао је Лазаревић.
За сада услуге поправки нуди само у градском подручју, а цјеновник диктирају квар, обим посла и утрошено вријеме.
Хобији
Осим што се у слободно вријеме бави планинарењем и бициклизмом, по чему је већ познат читаоцима Дервентског листа, овај Дервенћанин се већ годинама бави и нумизматиком.
– Још од дјетињства сакупљам различите валуте старог новца. Заправо, у почетку су то биле кованице до којих је било тешко доћи, а најстарија коју имам датира из 1787. године, из доба Хабзбуршке монархије – открио је Марко Лазаревић.