У дестилерији која се налази под окриљем манастира у Доњој Бишњи настаје најквалитетнија ракија, која уз модернизован начин производње и традиционалну рецептуру има потенцијал да постане препознатљив бред дервентског краја.
Манастирска ракија од шљиве, дуње, крушке „виљамовке“ и ликер од вишње, захваљујући квалитету и дизајну амабалаже, лако проналазе пут до Дервенћана, али и осталих посјетилаца манастира, а добродошли су купци веће количине ракије.
Дестилерија је, како је казао игуман манастира архимандрит Симеон, регистрована и већ непуна два мјесеца ради пуном паром. До сада је прерађено око 50 тона воћа.
– У питању је полуаутоматизована вишестепена дестилација и за наше подручје ово јесте, на неки начин, модеран начин производње ракије. У европским земљама овакве дестилерије су веома честа појава – казао је игуман Симеон напоменувши да је дестилерија запремине 380 литара ручно направљена и то у Београду, те да је коштала око 25.000 марака.
Њена предност је то што је процес производње ракије поједностављен и да њиме може да управља једна особа. С обзиром да манастир више нема свој воћњак, воће за ракију набављају у околним градовима.
– Манастир је раније имао свој воћњак са око 2.000 садница, који смо једно вријеме обрађивали. Међутим, воћке нису давале очекивани род, па смо одлучили да воћњак уклонимо, али да ипак истрајемо у производњи ракије – објаснио је отац Симеон наводећи да су годинама уназад улагали у модернизацију производње.
За рецептуру ракије задужен је технолог, али је за добар производ, ипак кључно квалитетно воће.
– Воће купујемо на плантажама у Градачцу и Угљевику. Технологија производње, рецептура, али и воће заслужни су за препознатљив квалитет наше ракије – казао је игуман.
Боца ракије од 0,70 литара произведене у манастиру кошта 25 марака.
Игуман Симен додаје да покретањем дестилерије нису престала улагања у производњу ракије.
– Овог љета купили смо пасирку за воће која има и дио за одвајање коштица која кошта 8.000 марака. Сваке године, због количине произведене ракије купујемо нову бурад. Такође, имамо апарат за затварање флаше и за пуњење флаша и оба су плаћена по 1.000 марака – прецизирао је игуман Симеон.
Услужна производња
Како је објаснио игуман манастира у Доњој Бишњи половина овогодишње количине прерађеног воћа је била услужна производња.
– Постоји могућност да нам се довезе комина, али и нека ракија која је лоша и ми то „поправимо“. Јер, постоји велика разлика у ракији коју ми производимо у односу на ракију која је произведена на традиционалан начин, како у окусу тако и у квалитету – објаснио је игуман Симеон истичући да у казан стаје од 350 до 380 килограма комине.
– По казану услужну прераду наплаћујемо 100 марака, а у зависности од комине варира и количина ракије – истакао је он.
