Дан сјећања на Милована Бјелошевића Белог, који је погинуо на данашњи дан прије 30 година, али и на још око 30 преминулих пјесника и књижевника, окупио је данас пјеснике који су поезијом одали почаст колегама по перу.
Двадесетак чланова „Вихора“, али и пјесника из Вукосавља, Добоја и Станара, читало је стихове потекле управо из пера Белог, Савка Пећића и других.
Предсједник „Вихора“ Ненад Симић истакао је да је организовање оваквог вида изражавања поште преминулим колегама најмање што могу да ураде чима у част.
– „Вихор“ је и ранијих година приређивао вече поезије и на тај начин изражавао поштовање и захвалност за стваралаштво и допринос Белог, па су тако и пјесници, чланови „Вихора“ били најбројнији када је ријеч о читању поезије. Осим стваралаштва које оживљава, овај дан и час сјећања нас подсјећа на велику вриједност коју уживамо, а то је слобода – рекао је Симић.
Своју поезију је прочитао и пјесник Марко Ружичић из Вукосавља истакавши значај оваквог окупљања.
– Читао сам своју пјесму под називом „Шта срце сније“ која није ником конкретно посвећена, него свако може да се пронађе и да је осјети. Иако са „Вихором“ и његовим члановима сарађјујем готово деценију, данас сам по први пут присуствовао Дану сјећања и могу да кажем да је један ово један јако лијепо догађај, са трагичним поводом, али и са циљем да буде постигнут незаборав. Кажу да човјек умире два пута, први пут када напусти тијело, а други пут када буде заборављен. Мислим да овај догађај не допушта да се то деси и то је нешто што треба да буде обавеза свих нас – казао је Кнежевић.
Чланови „Вихора“ данас су се дотакли и иницијативе да се сјећање на Белог изрази и кроз постављање његове бисте.
Претходно су „вихораши“ одали пошту Белом полагањем вијенца и паљењем свијећа на гробљу у Календеровцима, а пошту су изразили и Савку Пећићу обишавши његову вјечну кућу на гробљу у Поточанима.