Орално здравље становништва у Дервенти, према ријечима стоматолога, није на завидном нивоу, о превенцији се мало води рачуна, а савјет и помоћ љекара људи углавном потраже када већ дође до проблема са зубима.
Стоматолози сваке године 20. марта, који се обиљежава као Свјетски дан оралног здравља, настоје да укажу на важност оралног здравља на опште здравље организма, али упркос томе, стање је и даље неповољно. Статистике показују да све већи број дјеце у предшколском узрасту има кварне зубе. Код шестогодишњака просјечан број каријеса, извађених зуба или пломби је од 4,4 до шест млијечних зуба по дјетету, док у земљама Европске уније просјечно један зубић по дјетету буде третиран или извађен. Забрињавајуће је и то што стоматолози код дјеце примјећују и веома мали број санираних зуба. Због тога, истичу љекари, подизање свијести о превенцији треба да буде константно.
Специјалиста превентивне и дјечије стоматологије у дервентском Дому здравља Зорица Будишић истиче да су превенција, рано откривање болести и лијечење кључни за смањење ризика за оралне болести и здравствене компликације.
– Циљ нам је да у промоцију оралног здравља укључимо што већи број трудница, младих мајки, беба, а све са циљем спречавања појаве каријеса у раном дјетињству, који је широко распрострањен код нас. Људи могу да дјелују на здравље уста усвајањем добрих навика хигијене, односно ако једу здраву храну са ниским садржајем шећера, ако одустану од употребе дувана, ако избјегавају прекомјерну конзумацију алкохола – истиче Будишићева додајући да је важан сегмент превенције рад са трудницама јер здравље дјетета почиње чак и прије трудноће.
У циљу превенције, љекар у Дому здравља проводиме редовне систематске прегледе и здравствено васпитни рад у основним школама и вртићу „Трол“.
Стоматолог у амбуланти „Јелена“ Милка Гаврић Зеленика каже да је едукација и заинтересованост пацијената за стање њиховог оралног здравља и начин на који то могу да побољшају на веома ниском нивоу.
– Редовне контроле, одржавање оралне хигијене, упућеност пацијената и самоконтрола готово да не постоје. Има људи који то раде, али су ријетки – примјећује Гаврић Зеленика истичући да у ту амбуланту најчешће долазе пацијенти који требају терцијарну услугу, односно протетску надокнаду зуба или секундарну, односно поправке.
– Тешко је рећи која популација најчешће долази, јер има дјеце од двије године, па до најстаријих пацијената, а за ових пет година колико радим, најмање долазе средњошколци, вјероватно зато што имају своје пубертетске приоритете, па им стоматолог не пада на памет – додаје она.
Да су каријес и пародонтопатија у непрекидном порасту примијетили су и стоматолози у амбуланти „Естетика Дент“, у којој су најчешће тражене услуге из области стоматолошке протетике.
– То од мене, као љекара, захтијева ширину, усавршавање и константно праћење развоја материјала и достигнућа денталне индустрије. Са сигурношћу могу да тврдим да у нашој установи радимо врхунску протетику. Осим тога, као специјализант оралне хирургије, све чешће изводим орално-хируршке операције и чини ми се да суграђани полако откривају да се у Дервенти може добити та врста услуге и да не морају одлазити у друге градове код оралног хирурга – истакао је стоматолог у тој амбуланти Вукашин Беатовић.
Он додаје да ће бити потребно много времена, упорности и труда како би ниво свијести о оралном здрављу код нас достигао онај у развијеним земљама.
Протезе
Поводом Свјетског дана оралног здравља Дом здравља Дервента покреће акцију израде тоталних протеза пацијентима старијим од 65 година, који су већ искористили ово право путем здравствене књижице, као и оним пацијентима који имају мање од 65 година, а имају потребу за овом протезом. Цијена једне тоталне протезе износи 180 марака, с тим да ће Дом здравља субвенционисати 60 КМ, тако да ће цијена једне тоталне протезе износити 120 КМ. Акција траје од 1. априла до 1. јула.