Три генерације породице Ђенић, Стево, Михајло и Мирослав, носиоци су медаља за храброст и пожртвовање исписујући историју своје породице и презимена златним словима.
Прво одликовање заслужио је Стево Ђенић крајем 1914. године у Првом свјетском рату. Како прича његов унук Мирослав, Стево је био заробљен на ратишу у Галицији, а породици је уручено одликовање уз образложење да је он нестао у ратном вихору. Међутим, Стево се ратишта враћа жив 1918. године.
– Како ми је отац причао, дјед Стево се 1915. године придружио Првом добровољачком српском корпусу. Он се, дакле, опредјелио и отишао са српском војском. Дјед био родом из Мишковаца и са њим у то вријеме у рат кренуо и Давид Јовичић. Заједно су преживјели ратне недаће и вратили се кући у јесен 1918. године. Исте године су се и „окумили“ и од тада потиче кумство Ђенића и Јовичића – прича Ђенић додајући да је дјед с ратишта донио сребрну медаљу за храброст „Милоша Обилића“, којом су се одликовали борци за показану храброст на бојном пољу.
Двије године послије повратка кући, 1920. године Стево је добио и „Споменицу“ која је додјељивана за ослобођење и уједињење Краљевине СХС.
– На основу медаља, дједу је додијељено земљиште у Дервентском лугу, гдје је направио кући и формирао породицу. Дјед је умро на мој четврти рођендан, 1965. године. Иако га се мало сјећам, приче о њему живе су захваљујући мом оцу Михајлу – казао је Ђенић присјећајући се приче да је дјед из Великог рата донио и бритву.
– То је у то вријеме било заиста нешто велико. Отац ми је причао да је дјед једини у селу има бритву, али и искуство у помагању повријеђеним. Наводно, када би се неко у селу повриједио звали су дједа да му помогне, да превије рану – наводи Ђенић, који је од оца преузео задужење да чува дједова одликовања, али и очево признање Орден рада са сребрним вијенцем, које је добио 17. новембра 1977. године.
Слијед одликовања у породици Ђенић наставио је и Мирослав који је за учешће и храброст у Одбрамбено – отаџбинском рату одликован медаљом мајора „Милана Тепића“.
– У рату сам учествовао од 1991. до 1996. године. То одликовање је било са потписом тадашњег предсједника Радована Караџића, и то му је било међу задњим одликовањима које је потписао – испричао је Ђенић додајући да је у рату учествовао и његов стриц Спасоје.
Врба
Мирослав Ђенић је испричао да су дједова одликовања за вријеме Другог свјетског рата била скривена у стабло једне врбе поред куће.
– Одликовања су из врбе извађена 1945. године, када је рат зaвршио. Планирам да покушам пронаћи тракице које су долазиле уз одликовања, јер ми је жеља да га комплетирам, и сачувам за нове генерације Ђенића – испричао је овај Дервенћанин.