Димитрија, Дуњу и Ању Станивуковић, осим братско – сестринске љубави, веже и музика, па њиховим домом осим смијеха и радости одјекују и звуци клавира и гитаре.
Брат и сестре, рођени у размаку од три године и осам мјесеци, веома су блиски и често се угледају једни на друге, а свијет музике прва је открила петнаестогодишња Дуња.
– Музиком се бавим седам година. Почела сам у трећем разреду редовне школе да свирам клавир. Наши родитељи, нити било ко у породици није свирао неки инструмент, али сам одувијек уживала гледајући друге како свирају. Када су нам у школи рекли за Музичку школу, видјела сам то као прилику да се окушам у том свијету – испричала је Дуња, а спонтано јој се у музици придружила и најмлађа Ања.
– Обично сам чекала сестру да заврши час у Музичкој школи да бисмо заједно ишле кући, а послије једног разговора са професорицом солфеђа одлучила сам да желим и ја да свирам неки инструмент. Сестра је већ свирала клавир, а ја сам хтјела сам да пробам други инструмент и да то буде виолина, међутим како није било класе за виолину, изабрала сам гитару. Брат је касније видио некакав узор у мени, заправо му се више свидјела гитара него клавир, па се приклонио мом инструменту -кроз смијех је рекла Ања која се недавно по први пут представила на такмичењу „Скала“ у Брчком.
– Све се може кад се хоће, ја сам иначе љеворука, али гитару свирам десном руком – додала је Ања.
Најстарији у овом тројцу, седамнаестогодишњи Димитрије у музици се пронашао прије годину и по, угледајући се на сестре.
– За разлику од сестара, немам формално музичко образовање, али нисам желио да будем „изостављен“, јер смо некако све увијек заједно радили. Више ми се свидјела гитара, а открио сам и да могу сам да савладам неке основе, па сада радо свирам са Ањом и Дуњом, али и са другарима, па ако се договоримо да заједно учимо, то се често претвори у концерт – рекао је Димитрије истакавши да вријеме за музику са сестрама увијек красе смијех и забава.
Иако теже ка различитим жанровима, Дуња класицима међу којима се издвајају Чајковски и Бетовен, Ања рок музици сцене бивше Југославије, а Димитрије металу, када вјежбају заједно влада договор.
– Трудимо се да заједно свирамо, али док траје школа мало је теже, јер нам обавезе често не допуштају. Када се десе, вјежбања почињу тако што прво пронађемо пјесму, погледамо акорде, а онда се Дуња љути што Ања и ја не можемо да погодимо ритам – додао је шаљиво Димитрије.
Сво троје желе своје музичко знање да употпуњују, а једино је Дуња одлучила да настави да се школује.
– Уписала сам средњу музичку школу у Бањалуци -инструмент клавир. Такође, рекреативно сам засвирала и кахон и то некако спонтано, док смо похађали „Школу љубитеља гитаре“ у Броду – рекла је Дуња истакавши да се нада да ће више младих људи у Дервенти почети да се бави музиком.
Најгласнија подршка за сва интересовања, али и вјерна публика на кућним концертима Станивуковићима су њихови родитељи, мајка Данијела и отац Мирослав.
– Највише волим рок музику, тако да мени за љубав, најчешће то свирају, а што се тиче буке, навикли смо одавно. У нашем дому је увијек било весело, а када томе додамо и инструменте, заиста је граја. Свакако, ужитак је да их видимо да имају заједничка интересовања, као и када су били мали – рекла је мајка Данијела.
Рођендани
Блискост брата и сестара посебнија је и због чињенице да Димитрије и Дуња дијеле и датум рођења.
– Њих двоје старијих су рођени 8. марта, тачно у двије године разлике – казала је мајка Данијела.