ИЗДВОЈЕНОНовости

Дан када је стигла слобода златним словима уписан у историју

Дан ослобођења Дервенте у Одбрамбено – отаџбинском рату, 4. јул обиљежен је парастосом погинулим борцима и одавањем почасти испред централног спомен – обиљежја, а потом и пријемом у Центру за културу током којег су евоциране успомене на тешке, али славне дане који су у Дервенту донијели слободу.

Један је то од најзначајнијих датума у историји града, јер су се живот и слобода, послије два мјесеца ратних дјестава, тортура, мучења и страдања, вратили у домове протјераних Срба. Тог 4. јула 1992. године јединице Војске Републике Српске ослободиле су административно сједиште Дервенте и ослободиле простор с десне стране Укрине.

Предсједник Градске борачке организације Дервента Чедо Вујичић рекао је да је дан када су престали да постоје логори, терор и тортура над недужним цивилима златним словима уписан у историју Дервенте.

– Истина, простор с лијеве обале Укрине, гдје се налази касарна, никада није био окупиран, али на десној обали, током два мјесеца трајала је окупација недужног становништва и престала је да постоји држава. На снази су била неоснована затварања становништва, забиљежени су страшни злочини међу којима и убиство у некадашњем Дому ЈНА. Али, 4. јула престала су мучења становништва и у Дервенту се вратио правни поредак и држава, вратио се живот. Људи су могли слободно да се врате својим кућама и организују живот онако како они желе – рекао је Вујичић подсјећајући да је Дервента ослобођена током војне акције „Коридор 92“.

– Прве борбе у тој операцији забиљежене су у Мишинцима, на подручју Цера, а то је било 17. јуна 1992. године. Током протеклог рата на подручју Дервенте погинуло је 608 бораца из Дервенте или оних чије породице су своје уточиште пронашле у ослобођеној Дервенти – рекао је он.

За данашњу слободу поднесене су многе жртве, а око 250 дервентских Срба били су затвореници у логорима који су од априла до јула постојали на подручју града. Предсједник дервентског Удружења заробљеника Драго Кнежевић истиче да су била активна три логора, али и привремени логори и заробљавања у камионима и приватним кућама.

– Бивши Дом ЈНА био је сабирни центар за Србе одакле су заробљеници транспортовани на Рабић и у Пољаре, а један дио и у привремени логор у Пољу у силосима. Било је заробљених и у приватним кућама, окупатор је чекао и да врати линију и наше људе је држао заробљене у камионима, али то се срећом није десило. Послије су нас пребацили у Брод и Славонски Брод. Ја сам послије два и по мјесеца размијењен 9. јула и то је било моје ново рођење. Мислио сам да ово неће више никада бити наша територија, али хвала Богу и нашим борцима, па данас живимо у слободној Дервенти -рекао је Кнежевић подсјетивши да и три деценије касније правда није стигла злочинце.

– Хрватска је ушла у БиХ са својом регуларном војском и овдје су дјеловали припадници Ријечке бригаде, као и борци из Загреба и Осијека. Нажалост, мало је оних који су одговарали за своје злочине – рекао је он.

Градоначелник Симић истакао је да првих мјесеци 1992. године у Дервенти није било мјеста за Србе, а да је она данас град који ће раширених руку примити сваког ко у њу дође, без обзира на националну и вјерску припадност.

– Сви који су били толерантнији и мислили да неће доћи до погрома били су у логорима и од априла 1992. године до 4. јула били смо у изгнанству. Од 4. јула, када је српска војска дошла, овдје је обезбијеђен живот, а из дана у дан слободе су више расле свим суграђанима без обзира на припадност. Тим се поносим, јер у Деревнти има мјеста за све и од веома порушеног града направили смо лијепо мјесто за живот у којем људи раде, у којем имамо страни и домаћи капитал, у којем имамо више него одличан извоз, а градећи из године у годину, овај град је посао препознатљив у позитивном смислу –  рекао је Симић, одајући пошту погинулим борцима.

Сјенима оних који су животе изгубили бранећи слободу и територију српског народа поклонили су се, осим градоначелника и предсједник градске скупштине Бојан Радановић, делегације Градске борачке организације, Ветерана РС и организације старјешина РС, градског Удружења заробљеника, СУБНОР-а, Полицијске станице Дервента, Општинске борачке организације Прњавор, те политичких партија СНСД, СДС, СП, ПДП, ДНС, Уједињена Српска и НДП.

Related posts

ВЛАДА ФОРМИРАЛА ТИМ ЗА ПРАЋЕЊЕ СТАЊА УСЉЕД ПАДАВИНА

admin

Музика подигла завјесу „Љетне арт сцене“

admin

БИЦИКЛИСТИЧКИ КАРАВАН И ОВЕ ГОДИНЕ У ДЕРВЕНТИ

admin

Ova web stranica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavljamo da se slažete s ovim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitaj još