Друштво

Дубока старост ни награда ни казна

Дјетињство најстарије Лупљаничанке Божице Бојанић (95) обиљежили су ужаси Другог свјетског рата, младост тежак рад и залагање да се дјеца изведу на прави пут, а старост тешка трагедија.

Бака Божица каже да је доживјела највећу казну која може задесити једног родитеља, а то је да сахрани своје дијете, а она је сахранила два сина. Први је преминуо усљед дуге и тешке болести са свега 25 година, док је други, због сплета околности које су се уротиле против њега, одузео себи живот.

– Рођена сам недалеко од куће у коју сам се удала. Из дјетињства памтим да су у нашој штали била тијела погинулих и настрадалих од усташке руке. Нисам се бојала, мислила сам да је то нормално и да сви моји вршњаци живе као и ја – објашњава ова Лупљаничанка која је у априлу прославила 95. рођендан.

Када је била дјевојчица, сусрела се са њемачким падобранцем.

– Сјећам се да сам била у њиви и купила сијено. Чула сам да нешто шушти и отрчала сам до оца да му кажем, а ни на крај памети ми није пало да погледам у небо. У једном моменту је нешто пало на земљу и могли смо да видимо да се нешто врти испод тог „огромног кишобрана“. Тек смо, када се човјек искобељао, са обиљежја на униформи схватили да је ријеч о војнику, али га нисмо разумјели шта прича. У том су пристигле и комшије, а послије не знам шта се десило, иако ме сада баш занима шта је било са падобранцем – испричала је бака Божица.

У школу није ишла и никада није научила да чита и пише, јер је приоритет био да у школу иду дјечаци. Када се удала, све послове на имању преузела је на себе, а захваљујући дневницама прехранила је петоро дјеце.

– Никада се нисам либила тешког рада и искрена да будем, више нисам имала шта да једем, него што сам била сита, а опет сам доживјела ову старост. Нека виша сила ме сачувала, а не знам да ли је то казна или награда – казала је бака Божица.

Све послове у башти и у кући, уз припремање огрева за зиму, до прије двије године, обављала је сама.

– Поломила сам кук прије шест година, а толику сам вољу за животом имала да сам се уз унучад и праунучад, који су вазда „играли“ око мене, опоравила и без операције и уз помагала се кретала и радила све по кући – тврди ова времешна Лупљаничанка додајући да је синова смрт сломила и да сада послове радо препушта другима.

Корона

Пандемија корона вируса је баку Божицу додатно потресла, с обзиром да породица више није на окупу.

– Имам десеторо унучади и 13 праунучади. Раније су имали обичај да се сви састану и да ми дођу, а то ми је била велика радост. Сада када је ова пошаст завладала, све се окренуло наопако, нема окупљања, сви долазе једно по једно, нема радости и нема смијеха – казала је ова старица додајући да је жељна дружења са својим најмилијим.

Related posts

Задушнице у суботу

admin

„Вече хумора“ у библиотеци

Derventski List

Ватрогасци – спасиоци данас
yгасили два пожара

Derventski List

Ova web stranica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavljamo da se slažete s ovim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitaj još