ИЗДВОЈЕНОНовости

ЖИВОТ НЕ МОЖЕ ДА СТАНЕ

У новонасталим околностима чињеница је да смо реаговали на начин који је био одмјерен у смислу заштите здравља, па и живота, али и да смо чинили све да живот не стане у потпуности. Јер ова опасност, као и све друге, ће проћи, а ми морамо да живимо и послије тога. Управо о томе смо, упоредо са доношењем одлука о заштити становништва, највише размишљали.

Казао је то у интервјуу Дервентском листу начелник општине Милорад Симић, који нам је у предвечерје највећег хришћанског празника Васкрса, објаснио раније објављене ставове и одлуке, те појаве на локалној и широј сцени.

Наравно, разговор није могао да прође без освртања на тему која је већ скоро два мјесеца доминантна у цијелом свијету – а то је појава вируса корона и опасност која пријети од његовог ширења.

Како се, према Вашој оцјени, Дервента снашла у најновијим околностима?

– Боље би било да о нашим потезима и мјерама које предузимамо суде други него ми сами. Ипак, постоје чињенице које су недвосмислене, а оне указују на то да смо реаговали на начин који је био одмјерен у смислу заштите здравља, па и живота, али и да смо чинили све да живот не стане у потпуности. Јер ова опасност, као и све друге, ће проћи, а ми морамо да живимо и послије тога. Управо о томе смо, упоредо са доношењем одлука о заштити становништва, највише размишљали.

Како су наложене мјере прихватили становници Дервенте?

– Желим да кажем да сам поносан на огромну већину наших становника који поштују наложене мјере. Највећи дио људи је свјестан да је превентива најважнија и да морамо да чувамо себе и друге око себе. Нажалост, један мали број наших становника негодује и не поштује мјере, али добра ствар је то што они који не поштују мјере наилазе на осуду огромне већине.

Како су реаговали предузетници и привредници?

– Добро је да су прописи које је доносила Влада и други органи, послије почетног несналажења, били недвосмислени, односно нису остављали никоме ништа на вољу, него се знало шта, кад, колико и како може да ради. Људи који се баве приватним послом знају колико их кошта сваки дан када не раде, али на то треба гледати у контексту опасности која нам свима пријети. Највећи дио дервентских привредника који запошљавају, условно говорећи, већи број радника, ради, наравно у отежаним условима. Има и оних који су привремено прекидали процес производње, а штете због тога што неки нису радили никако или су радили са смањеним капацитетима, тек ћемо да збрајамо.

Добра ствар је што није било масовних отпуштања радника, чега су се многи прибојавали на почетку кризе.

– У том смислу кључну улогу има Влада са својим мјерама и вјерујем да је на том плану пронађено оптимално рјешење. Највећи број предузећа несметано послују, осим неколико фирми које сарађују са Италијом и које раде смањеним капацитетом због недостатка репроматеријала. Знате, када у породици са више запослених чланова само један не добије само једну плату, то ствара озбиљан проблем. Да се, не дај Боже, догодила ситуација да много људи остане без посла, то би изазвало огромне поремећаје у цијелом систему. У том смислу огроман број наших привредника код којих је скоро 7.000 запослених, понаша се врло одговорно и захвални смо им на томе.

Међутим, и поред опасности, често истичете да живот мора да тече, да не смијемо потпуно ни да застанемо, а камоли да станемо. Колико то грађани поштују?

– Онај ко стане неумитно га вријеме прегази. Зато ми не желимо и не смијемо да станемо, а Дервента је стигла на овај степен развоја зато што није стајала. Било је различитих размишљања и приједлога, али ми смо се одлучили да наставимо да радимо и градимо. Не можемо да радимо као да се ништа не догађа, па се прилагођавамо условима.

Шта је то што се тренутно ради?

– Током посљедња два мјесеца асфалтирали смо неколико локалних путева, довршили стазу поред терена са вјештачком подлогом и припремили уређење паркинга код „Текстилца“, завршена је прва фаза уређења простора код ОШ „Никола Тесла“, завршили смо изградњу помоћног објекта на Рукометном игралишту, асфалтирали Озренску улицу, а планирамо реконструкцију Поп Јовичине улице.

Који локалну путеви су асфалтирани?

– Ријеч је о путевима Легеновићи – Чолићи  у Горњем Детлаку, Наградићи – Црнча у Црнчи и Г. Церани – Дејановићи у Горњим Церанима.

Ових дана почела је реализација једног врло важног пројекта за Дервенту, а ријеч је о изградњи новог објекта Ватрогасног дома.

– То је нешто што смо раније планирали и за шта је новац обезбијеђен, а сада се ради прва фаза за коју је потписан уговор од 340.000 марака. У току су радови на темељу, а расписали смо тендер за прву фазу уређења Мотајичке улице и вањско уређење објекта, с обзиром да су улица и околина дома врло блиски, а очекивана вриједност радова је 220.000 марака. У току је припрема за расписивање тендера и за другу фазу изградње, чија вриједност би требало да буде око 300.000 марака, тако да очекујемо да груби грађевински радови буду завршени што прије. О роковима је тешко говорити из најмање два разлога. Један је ситуација са ширењем вируса, а други су процедуре јавних набавки које знају у озбиљној мјери да поремете очекивану динамику.

Буџетом општине Дервента за ову годину планирано је два милиона марака за капиталне инвестиције. Хоће ли план бити испуњен?

– Ја знам да ћемо ми и ове године реализовати неколико значајних пројеката из тог, како га ми колоквијално зовемо, капиталног буџета. Да ли ће бити испуњен у потпуности или ће бити можда и нешто више, о томе је сада, посебно у свјетлу најновије ситуације, тешко говорити. Сигурно је само да ће се радити, јер то је наше опредјељење.

Да би овај дио буџета био оперативан, Скупштина општине треба да донесе Програм капиталног инвестирања, а рад колективних органа је отежан. Како се локална управа поставља према томе?

– Јесте отежан, али није немогућ. Ја сам, да подсјетим, још прије мјесец изнио свој став да треба сазвати сједницу Скупштине општине, наравно уз поштовање свих, не само обавезних, него и препоручених мјера, те уз сагласност надлежног министарства. То и сада мислим и вјерујем да ће Скупштина смоћи снаге да се убрзо састане и на дневни ред стави само најважније теме, а једна од њих је и Програм капиталног инвестирања. У овој ситуацији не би требало да отварамо теме у којима ће било ко од актера политичког живота пронаћи могућност било какве полемике, а камоли сукоба. То, наравно, не значи да не треба износити ставове, мишљења или приједлоге.

Можете ли рећи који су то најважнији пројекти који ће бити планирани за сљедећу годину?

– То је врло тешко рећи због отежане комуникације у политичким структурама. Знамо да имамо изражене жеље и потребе у вриједности од двадесетак милиона марака и да то треба свести у два милиона поштујући многе критеријуме. Залажем се за то да се на идућој сједници Скупштине општине разматра дио тог документа, док би други дио био размотрен када се ситуација стабилизује.

Хоће ли та сједница бити прилика да се донесу и неке друге одлуке, првенствено у вези са ослобађања и олакшице од обавеза које прописује локална заједница за оне који нису имали могућност да раде?

– Наравно. Ми одавно разматрамо мјере које би ми требало да донесемо да помогнемо опоравак оних којима је забрана рада нанијела штету. Треба имати на уму чињеницу да су овлашћења локалних управа релативно мала када је ријеч о економским мјерама и да се крећу у оквирима комуналних такси, закупа, одређених накнада и слично. У том смислу општина Дервента ће сигурно интервенисати у раније утврђеним одлукама из ових области. Моја обавеза је да предложим и вјерујем да ће одборници подржати приједлог. Али, морамо водити рачуна и о томе да се ту ради о изворним приходима нашег буџета и да нам се олакшице које сад дефинишемо не врате као бумеранг у виду смањеног прилива у наредном периоду.

Да ли је буџет који је пројектован за ову годину у опасности?

– Не бих ја рекао да је у опасности, али свакако постоји одређена доза неизвијесности. Сувише брзо су се ствари догађале да би могли да имамо правилне и тачне процјене и претпоставке, а при томе ни институције Републике Српске нису имале могућност да се баве макро економским темама. Са проблемима се суочавају и за рјешењима трагају и много веће економије од наше, тако да није вријеме да се од било кога очекује да са сигурношћу прогнозира шта ће и како ће бити. Ми ћемо се, као и до сада, понашати максимално домаћински и транспарентно, бираћемо приоритете на бази чињеница, а нипошто на бази етничке политичке или било какве припадности.

Ова година је изборна па морамо да се дотакнемо и политике. Спремате ли се за изборе?

– И сами видите да се у ово вријеме политичким темама баве само политичари који немају или не знају ништа друго да раде. Безброј пута сам рекао, па и сад понављам: Ја сам припадник СНСД-а, а то је велика, озбиљна и добро организована политичка партија. Када органи странке кажу да је вријеме за политички рад, ми ћемо радити и тада можемо да причамо о овим темама. За сада су људи из СНСД-а фокусирани на борбу против ширења вируса и креирање мјера које ће помоћи привреди, становништву и друштву у цјелини.

Пред нама је највећи хришћански празник Васкрс. Шта бисте поручили суграђанима?

– Вјерници католичке вјероисповијести већ су прославили овај празник, а нас православце радост празника васкрсења Христовог очекује сљедећег викенда. Ово је тешко вријеме и сви ми празник дочекујемо и прослављамо са зебњом и страхом шта ће се даље догађати. Многи су били забринути за свој комфор, за своја задовољства, путовања и тако даље, а сада видимо да су нам здравље, живот и породице најважнији. Управо тим вриједностима треба да се окренемо и да се посветимо малим стварима које живот чине љепшим.

Свима који су недавно славили и свима нама који славимо у недјељу желим да осјете празничну радост и да је подијеле са онима који нам највише значе.

За Васкрс будимо

код својих кућа

– Иако је Васкрс празник који се прославља на начин да се породице и пријатељи друже, да се вријеме проводи заједно, овај пут вас позивам да учинимо другачије. Позивам вас да останете код својих кућа, да се не праве забаве, да би онемогућили ширење вируса. Биће времена када ћемо се дружити и заједно прослављати наше славе и друге празнике.

Свако ради свој посао

Како су се, према Вашим сазнањима, у овој ситуацији понашале локалне институције?

– Чињеница да ситуацију држимо под контролом говори да сви раде оно што се од њих очекује. Кад све ово прође, ми ћемо анализирати рад сваке институције појединачно и саопштити јавности ко се како понашао. Наравно да сви нису исти. Има оних који иду с приједлозима и нуде рјешења, али има и оних који чекају да им све буде наложено.

Оно што нас карактерише као друштво јесте чињеница да се у оваквим ситуацијама појављују људи који самоиницијативно нуде помоћ другим.

– Тај осјећај да треба другим да помогнемо нас издваја од других народа. Када је криза почела нама су се јавили многи привредници и понудили помоћ у виду заштитне опреме и других потрепштина. Било је, и још увијек има, примјера да се у приватној режији кроје и шију маске и потом бесплатно дијеле и то су детаљи који нам враћају вјеру у живот.

Related posts

ПОЛИЦАЈЦИМА ПЛАТЕ ВЕЋЕ ЗА ДЕСЕТ ОДСТО

admin

О избору предсједника парламента
и ребалансу буџета 19. октобра

Derventski List

Стефани Бањац хуманим гестом заслужила ријечи хвале

admin

Ova web stranica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavljamo da se slažete s ovim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitaj još