Епидемиолошке мјере, а дјелимично и страх од ширења корона вируса, вратило је у доброј мјери обиљежавање крсне славе у оквире традиције и проваславних вриједности, које су биле дјелимично занемарене под утицајем нових трендова.
Промјене које је почетком прошле године у свакодневницу увела пандемија, одразила се и на начин обиљежавања дана посвећеног свецу заштитнику. У складу са тим, Дервенћани су били принуђени да крсну славе обиљеже са члановима породице или у ужем кругу гостију, те се самим тим више посвете исконским православним вриједностима и традицији.
Намјесник дервентски протојереј – ставрофор Радојица Ћетковић казао је да православно учење памти многе периоде у којима је обиљежавање крсне славе биле отежано, али да се пламен хришћанства никада није угасио.
– Свијећа, крсни хљеб и славско кољиво, али и неколико гостију, јер не можемо сами да славимо, суштински су елементи обиљежавање крсне славе, заштитника породице. Преседан у обиљежавању крсне славе десио се прошле године на почетку пандемије корона вируса, када смо били потпуно затворени. И у Светом писму, апостол Павле каже да је породица мала црква, али смо ми навикли да имамо барем једног госта, што значи да крсна слава има све елементе литургије, гдје се, у цркви, окупљамо сви око једног хљеба и вина, што се и пренијело у славски обред – објаснио је Ћетковић додавши да је скромнији начин обиљежавања крсне славе допринио враћању коријенима и суштини славског обреда.
– Суштина је славски колач, кађење, славско жито које је симбол васкрсења, а ми смо, помало народ крајности, па смо крсне славе претворили у дернеке и то славећи у ресторанима. Ово враћање на првобитне вриједности славе могла би да буде добра страна Ковида – казао је Ћетковић.
Многе дервентске породице, како прошле, тако и ове године, одлучиле су да своју крсну славу обиљеже са мањим бројем гостију, а понеки и само у кругу најближих чланова породице.
– Прошле године, прве откад памтим, нисмо прослављали славу, а ове године смо свеца заштитника обиљежили у ширем кругу породице – рекли су Лукићи који су своју крсну славу Аранђеловдан испратили прије око мјесец дана, док се породица Малетић припрема за прослављање заштитника своје породице Светог Николе.
– Прије почетка пандемије, крсну славу смо обиљежавали два дана и то првог дана би долазила шира породица и пријатељи, док смо другог дана угошћавали пријатеље наше дјеце, омладину, тако да са нама нашу славу обиљежи око тридесетак гостију. Са пандемијом, смањили смо број гостију – казали су Малетићи додавши да славску трпезу припремају као и ранијих година.
Породица Ђурић из Мишинаца, кроз мјесец дана ће прославити Светог Стефана, те су већ започели припреме пред славу на коју су, како истичу, сви гости добродошли.
– Ове године, као и претходних, наша врата су отворена за све госте који су у могућности да нас посјете. Појави пандемије корона вируса нисмо допустили да нас поремети, бар не у смислу прослављања славе, те се не спремамо другачије него раније, тако да госте два дана – казали су Ђурићи.
Поријекло
Слава је српски народно – црквени обичај и послије Васкрса и Божића, трећи најважнији породични празник који је повезан са даном одређеног хришћанског светитеља. Слава је, како карактеристика правосланих народа и знак њиховог препознавања и идентификације. Најстарији помен славе у нашим крајевима потиче из 1018. године.