Тренутно не бих могла да се замислим у некој другој професији, a да није кулинарство и зато ћу настојати да љубав и приврженост према кувању које сам стицала уз мајку и баку од малих ногу, надограђујем и усавршавам кроз школовање.
Ријечи су то Иване Новић која је ове године понијела титулу ученице генерације Стручне и техничке школе захваљујући одличном успјеху у занимању кулинарски техничар, али и у ваннаставним активностима. Њен циљ за будућност је јасан – да стекне високо образовање у професији за коју се опредијелила.
– Угледајући се на мајку, баку, али и остале женске чланове породице, од којих сам учила кулинарске тајне, и сама сам се пронашла у кулинарству. Сестре и ја смо се радо окушавале у кухињи и јела су нам била укусна и лијепо припремљена. Временом се искристалисало у чему која више ужива, а код мене је то била припрема сланих јела и одатле је некако све почело – испричала је ова матуранткиња присјетивши се и како је завољела кухињу.
– Када сам завршила седми разред, на љетњем распусту преписала сам све бакине рецепте и оне које сам пронашла на интернету и када је требало да упишем средњу школу имала сам јасну визију које занимање ћу изабрати – додала је она казавши да је једва дочекала практичну наставу и прилику да испробава кулунарске технике.
– Послије основа у првом и другом разреду, све је постајало занимљивије и мени пријемчивије, а највише у трећем и четвртом разреду када смо почели да радимо припрему комплекснијих јела. Захваљујући професорици практичне наставе у четвртом разреду, приказано нам је шта је заправо кулинарство, модерни начини сервирања и она ми је дала додатну мотивацију да се и даље бавим овом стуком – рекла је Новићева.
Током практичне наставе додала је да је научила доста кулинарских тајни.
– Неки трикови које сам научила је да се лук приликом динстања посоли, како би што прије омекшао и постао стакласт, а занимљиво ми је било и „разбијање“ предрасуде у „Карађорђеву шницлу“ иду салама и сир, међутим иде само кајмак. Такође, схватила сам да сам и велики љубитељ припреме сланих јела, посебно чорби, а о припреми посавског гулаша, што ми је заиста посебно задовољство, научила сам на такмичењу „Дани зиме на Козари“ – рекла је Новићева која не крије понос због титуле ученице генерације.
– Ова титула је нешто посебно, првенствено јер је врхунац мог досадашњег рада, труда и пожртвованости, али и начин да оправдам подршку коју су ми родитељи пружали током школовања. Мислим да нисам још ни свјесна тог успјеха у потпуности – рекла је ова Дервенћанка која школовање планира да настави у београдској Високохотелијерској школи на одсјеку гастрономије.
– Не бих могла да се замислим у другој професији, осим у гастрономији која је заиста комплексна, а у Београду нуди широк спектар могућности за усавршавање – рекла је она носећи из средње школе врло лијепе успомене и другарства.
– Мој разред је био посебан јер смо имали највише добровољаца за реализацију активности и манифестација – казала је Новићева.
„Бијела чорба“
Ивана Новић се присјетила и похвале за припремљено јело и то према рецепту њене тетке.
– У првом разреду смо због пандемије корона вируса имали „онлајн“ наставу, али смо успијевали за изведемо праксу. Сјећам се да је један од задатака био да направимо код куће оброк, а ја сам припремила, сада већ моју познату бијелу чорбу, коју сам правила по први пут у шестом разреду, а за коју сам рецепт узела од тетке. Направила сам и видео припреме за који сам се баш потрудила и у којем сам уживала, а и професорица ме похвалила – испричала је Новићева.