Прољећни мразеви, па потом дуготрајне падавине и на крају љетње врелине и град пресудили су готово свим врстама воћа, па дервентски воћари умјесто да убиру плодове у јеку сезоне процјењују губитке.
Посљедица временских неприлика, осим слабог приноса је и пад квалитета, па и они воћњаци који су колико – толико спасени, дају род лошег квалитета. Дервентски воћари редом истичу да је ова година једна од најтежих.
– Година је никаква, далеко од оног како треба бити – каже Мирко Душанић који у воћњаку у Доњим Церанима има 500 стабала шљиве, 100 дуње и 200 стабала крушке.
– Оно рода што има успјећу да искористим тек за ракију или пекмез за своје домаћинство, а од продаје ове године нема ништа – додаје Душанић истичући да су проблеми почели још прољетос са јаким мразевима, а наставили се кишним и хладним прољећем.
– Претходних дана је нагло загријало и воће је почело убрзано да зри. Мислим да ће добар дио рода да опадне – додаје он.
Преполовљен род на око 15 дунума под виновом лозом очекује Александар Ђуричић из Велике Сочанице, власник винарије „Ђуричић“.
– Виноградарством се бавим од 2007. године и од тада до данас, само је 2014. година била гора него ова, јер је тада град у два – три наврата опустошио виноград. Ове године већ је причињена штета која ће преполовити род – каже Ђуричић додавши да су осим града винову лозу похарала и гљивична обољења.
– Иако смо обавили све агротехничке мјере заштите, штета је евидентна – истиче Ђуричић.
И Миодраг Симић који је у Горњој Лупљаници подигао плантажу са 1.375 садница љешника суочава се са истим проблемима као и остали воћари.
– Прије неколико дана град је уништио 20 до 30 одсто рода. Саднице се још држе, имамо систем наводњавања и на вријеме смо обавили заштиту, тако да се надам да ће барем ово што је преостало од плода, доспјети до бербе – казао је Симић.
У Удружењу воћара Републике Српске, свјесни тешке ситуације у којој се воћарство ове године налази, страхују да ће 2023. година бити окидач да се значајан број воћара повуче из производње.
– Ниједна сорта воћа није могла да издржи катастрофалне временске услове који су владали на овом поднебљу. Готово 60 одсто засада је под инфекцијом, а то је на десетине милиона КМ штете. И нешто што је остало здраво су мале количине, које немају крупноћу, и ту се нема шта причати о цијени, јер је такво воће лоша индустријска роба – изјавио је недавно предсједник Удружења воћара Драгоја Дојчиновић.
Цијене
Иако је понуда воћа на дервентској пијаци добра, цијене су више него лани. Килограма шљиве продаје се по цијени од двије марке, вишње и кајсије за око шест марака, а трешње за осам КМ.
Продавци истичу да су принуђени да повећавају цијене, јер је воће све теже набавити.
– Чим у некој општини буде града или невремена примјетила сам да цијене скоче – каже Дервенћанка коју смо затекли на пијаци.